Bregović za poljske carinike

Marija je iz Amsterdama donela seme lala. Goran knjige o Luvru, Pikasu i Van Gogu. Vukašin je u Berlinu kupio plavu lampu da mu se slaže s tirkiznim tepihom. Maja je donela flašu vina iz Portugalije. Miša se sada divi papirnim lusterima iz "Ikee". I svi su doneli nešto što se ne zaboravlja: iskustvo sa puta dugog nekoliko hiljada kilometara, na koji su pošli zahvaljujući desetkama u indeksu.

Najbolji studenti Srbije, njih 200, ovih dana rezimiraju utiske sa putešestvija po zemljama Evropske unije. Zahvaljujući Evropskom pokretu u Srbiji, Evro inicijativi i austrijskoj ambasadi, akademci izabrani na konkursu "Putujemo u Evropu", drugom po redu, dobili su besplatne šengenske vize, put do Beča i interreil karte za putovanje po Evropi po sopstvenom izboru.

Kao najjači utisak svi izdvajaju ljubazne i predusretljive ljude i, suprotno opštem mišljenju, dobro obaveštene o situaciji u Srbiji. Bilo je i onih koji su znali i procente referenduma o nezavisnosti Crne Gore, ali i onih koji su sa nevericom gledali u lik Nikole Tesle na novčanici od 100 dinara.

Rim i Pariz obaraju s nogu

Maja Matić (Elektrotehnički fakultet, prosek 9,2) i Vukašin Kuč (Ekonomski fakultet, 9,5) bili su u grupi od osmoro mladih koji su obišli 13 gradova, a među njima Rim, Napulj, Firencu, Azurnu obalu, Pariz... Smeštaj u kampu u Rimu koštao ih je 11 evra, a noćenje u hotelu u Parizu 14. Na Monmartru su upoznali slikara koji je iz Jugoslavije otišao pre 40 godina i koji sada radi portrete turista za 50 evra. Posle početnog "how much", i drugog "odakle ste", jedan portret su dobili za džabe.

Marija Milinković (Farmaceutski fakultet, 9,3) kaže da je u EU bila samo dve nedelje, jer je morala za Kairo u okviru studentske razmene. Ipak je uspela da donese 400 fotografija, najviše iz Pariza i Amsterdama, koji su je oduševili. Iako je putovala sama, kaže da se, recimo, u Berlinu osećala sigurnije nego u Beogradu, mada je ovaj grad na nju ostavio utisak hladnoće.

Istu impresiju iz Nemačke poneo je i Goran Gavrić (sa novosadske Akademije umetnosti, 9,33). On je imao sreću da u Parizu bude smešten u ateljeu svoje profesorke crtanja, u Berlinu je bio kod drugarice, dok je u Amsterdamu (15 evra noćenje) i Barseloni (24 evra) odseo u hostelu. Rim je po njemu ubedljivo najlepši grad (kao i Vukašinu), a u našu redakciju je doneo samo mali deo od 1.110 fotografija.

Većina ovih studenata već je putovala preko granice, ali, kako kažu, to su uglavnom bila letovanja u susedne zemlje poput Grčke, Turske ili Mađarske. Visok standard koji je primetan na svakom koraku u EU nije ih iznenadio, ali ih je iznenadilo koliko je para otišlo na smeštaj i posebno na rezervacije za šta su izdvajali od 15 do 30 evra. S druge strane šengenskog zida domaćini su bili iznenađeni znanjem stranih jezika naših studenata.

– Na stranu sve zgrade, svi muzeji i sve atrakcije koje smo obišli i ispred koji smo se slikali, ono što je najveći utisak na sve nas ostavilo jesu ljudi. Ljubazni, opušteni, spremni da objasne, pomognu – dodaju Marija i Miša.

Bregović na poklon

Miša Premović (Pravni fakultet, prosek 9,80) priznaje da je s putovanjem od Beča malo odugovlačio, jer je čekao da mu se priduži devojka. Obišli su Salcburg, Minhen, Berlin, u vozu upoznali crnkinju iz Ruande koja živi u Briselu i žestoko se isvađali sa policajcima na granici Nemačke i Poljske jer su im tražili belorusku vizu. A i fotografija u pasošu im je bila sumnjiva. Kao dobar marketinški potez, međutim, pokazao se namerno ponet ce-de Gorana Bregovića, čija je muzika sve oduševila, dok za "Balkaniku" stranci baš i nisu imali sluha...

– U Kopenhagenu su mi ukrali ranac, ali nisu se baš ovajdili. Bilo je 1.600 dinara (čik da vidim kako će da ih promene u menjačnici), voćni jogurt koji je bio predviđen za večeru (inače sam oslabio 16 kila na ovom putu), flaša vode (sa česme) i lična karta. U rancu je bio i letak "Srdačno vaši, iz Srbije", koje smo od organizatora svi dobili u više primeraka da ih delimo po EU, tako da su lopovi dobro obavešteni od koga su ukrali torbu – sa osmehom priča Miša.

Najsmešniji detalj mu je ipak bilo obaveštenje da danska policija na železničkoj stanici ne radi posle 18 časova, pa nije mogao da prijavi krađu, na šta je teatralno zapitao: "Kakva ste vi to zemlja? Pa policija u Beogradu radi 24 časa."

Šalu na stranu, svi studenti koji su gostovali u redakciji "Politike" uglas kažu da im je ovo bilo nezaboravno putovanje i da je prava šteta što nema više ovakvih programa u Srbiji. Marija se u ime svih njih zahvaljuje organizatorima i kaže da je ipak najveća kritika usmerena ka onima koji nisu bili spremni da finansiraju najbolje studente, jer je činjenica da su na ovaj put ipak išli oni koji su imali novca. Mnogi, takođe dobri studenti, uprkos besplatnim kartama i vizama, ipak su ostali kod kuće.