Prvi milion

Isplati li se biti uz vlast u teškim vremenima po narod i građane, koristiti privilegije koje proizilaze iz te bliskosti, kao što su krediti iz primarne emisije, lako dobijanje dozvola za uvoz, ili izvoz konkurentnih proizvoda, poput nafte, cigareta, drvene građe, oružja i tome slično?
U protekloj deceniji bili smo svedoci enormnog bogaćenja izvesnog broja ljudi koji su na pomenuti način došli do ogromnog kapitala, koji je, po prirodi stvari, vlasnicima omogućio i odgovarajući formalni i neformalni društveni i politički uticaj. Vezivano je to sve za "Miloševićevo vreme", doba u kojem je vladao zakon jačega, bližeg "porodici".

Posle petooktobarskih promena, nova vlast je poručivala da se nepoštenje neće isplatiti i da će svi oni koji su tako došli do bogatstva morati da polože račune. Najavljivano je i ispitivanje porekla imovine i oduzimanje čak...

Prošle nedelje iz izjava ministra finansija u Vladi Srbije Mlađana Dinkića Radiju B 92 shvatili smo da više ne treba očekivati da će oni koji su se nepošteno obogatili doći na dnevni red bilo kakvih komisija za ispitivanje porekla imovine. Te izjave su one koji su imali razloga za brigu verovatno – uspokojile.

Karići su, interpretiramo Dinkića, platili ceh, ostali su počeli da igraju po pravilima, što znači da mogu nesmetano da nastave da posluju.

Nije to ništa neobično, bila je Dinkićeva teza, takvih primera u istoriji ima poprilično.

Naveo je ministar finansija i primer porodice Anjeli, osnivača i vlasnika italijanskog automobilskog giganta "Fiata". Anjeli je, dakle, bio jedan od bliskih saradnika fašističkog diktatora Musolinija, pa je ipak, po okončanju Drugog svetskog rata, ostao na čelu svoje imperije i nastavio da koristi novoj italijanskoj republici.

U nacističkoj Nemačkoj, glavni pomagači Adolfu Hitleru bili su predstavnici krupnog kapitala, pre svih magnati Krup i Tisen. Njihove čeličane u Rurskoj oblasti godinama su, kao na pokretnoj traci, liferovale oružje kojim su uništavani gradovi i sela širom Evrope.

Neke razlike doduše ima. Ni Anjeli ni Krup ni Tisen nisu se obogatili za desetak godina. Njihovo bogatstvo vodi poreklo još iz pretprošlog veka, iz perioda industrijske revolucije, liberalnog kapitalizma, koji nije bio nimalo human. Naprotiv, bilo je to možda i najsurovije vreme eksploatacije ljudi pri kraju drugog milenijuma. Ali, takva su bila pravila igre.

Ima i drugačijih primera. Oni koji su se bogatili mimo zakona, recimo u Americi dvadesetih i tridesetih godina, poput Al Kaponea i ostale bratije iz mafije, teško da su mogli da računaju na zvaničnu legalizaciju "svojih poslova" i svog, kriminalom stečenog, bogatstva.

I tamo je, verovatno, mnogo prljavog novca stečeno na nezakonit način prešlo vremenom u legalne tokove. Nisu ni tamo svi bogataši časno stekli basnoslovnu imovinu koju poseduju.

Niko ovde ne zagovara srpsku hajku na veštice. Lov na bogataše, ma koliko bi obradovao neke naše osiromašene građane, doveo bi samo do toga da bi tajkuni svoj novac ostavili u stranim bankama, u kojim su ga držali u Miloševićevo vreme. Ipak, teško se radovati blanko "amnestiji", po sistemu: šta je bilo, bilo je. Time kao da se daje pravo građanstva izreci: "Samo me ne pitaj za prvi milion...".