Pogled na 11 kapija

Svako ko drži do sebe, kome je stalo do toga da ostavi utisak, bar zbog pristojnosti, okupao bi se, uredno obukao i tako izašao napolje. Što važi za ljude, važi i za njihove naseobine. Naročito ako je to glavni grad države na granici Evrope, koja se trudi na napravi korak iza te granice, Beograd: raskrsnica puteva sa svih strana sveta. Samo da se ti putevi srede. Domišljatost onih koji su pravili urbanističke planove i određivali pravce kretanja vozila u sve življem saobraćaju dosezala je do tačke "ne mogu da verujem". Železnička pruga kroz srce Beograda, od Pančevačkog mosta, ispod Kalemegdana, pored Ušća, do glavne stanice... Vozovi prevoze i opasne materije, događali su se "eksidenti", ispadne neki otrov, zagadi... Srećom, nije bilo katastrofe. Svi magistralni putevi prolaze kroz centar. Nisu građene obilaznice i mostovi (počeli su radovi), pa je rezultat poznat: smesa saobraćajnog kolapsa i izduvnih gasova. Naročito ako je kiša, ako je petak, ako je "špic", ako je susnežica, ako je poledica, ako su radovi na putu, ili udes. Događa se.

Ako zatekne Beograd u nekom od tih stanja, putnik koji dolazi motornim vozilom, vozom ili brodom, posle iskrcavanja mora da pritaji svoj stres. Vidi mu se samo na licu. Gost iz Darmštata, Nemačka, psihoterapeut u socijalnoj ustanovi, četrdesetpetogodišnjak, biciklom je pre deset godina išao do Indije, nije razmažen i izbirljiv. Sve mu se sviđa. Ovog septembra je u Beograd doputovao svojim ekološkim "vagenom", s prikolicom, u kojoj jede i spava u društvu supruge Brigit koja je kostimograf u pozorištu. Zamoljena da kaže kakav joj je prvi vizuelni utisak s Brankovog mosta, na ulasku u "stari" Beograd, rekla je: "Čudno. Drugačije. Nema iste kuće. Boje – siva i smeđa. Kroj: razbarušen, svaki delić odeće za sebe...". Bila je prijateljski iskrena. "Zar se te zgrade ne mogu srediti?" Ni ona ni Rajmond nisu ulazili iz drugih pravaca.

Važnost aerodroma

Postoji devet asfaltnih pravaca, a uz neke od njih ide i železnica, vazdušni i rečni. Ukupno 11 kapija. To su Koridor 10 (Subotica – Beograd – Niš – Skoplje – Solun) sa obe strane u pravcu linije sverozapad-jugoistok). Stari novosadski put, preko Batajnice, Pazove i Rume se ne računa, jer je u istoj liniji novosadskog autoputa na koridoru. Sa severa i severoistoka stižu putevi zrenjaninski i pančevački, preko Pančevačkog mosta. Stari kragujevački i obrenovački put dovode putnike iz Srbije sa južne strane, kao i Ibarska magistrala, po mnogo čemu čuvena. Smederevskim putem ("džadom") stižu putnici uzvodno uz Dunav. Deveti je ulaz iz Zagreba, Ljubljane...

Deseti ulaz je vazdušni. Surčin. Ubuduće, možda, i Batajnica.

Jedanaesti ulaz je rečni. Dunavski Koridor 7. Izvolite u pristanište Beograd.

Vazdušni prilaz Beogradu će biti sve više korišćen, pa se Aerodromu "Nikola Tesla" u Surčinu pridaje posebna pažnja u razmatranju ulaganja u modernizaciju. Engleski institut za upravljanje transportom nominovao je Aerodrom "Nikola Tesla" za najbolju regionalnu vazdušnu luku u 2006. godini.

Kada putnici slete u Surčin radoznalo otvore oči da prvi put vide gde su došli, zatiču ono što je videla i Brigit: koliko njiva, toliko i utrine, ne baš uredni prigradski placevi, dok se ne ukažu bilbordi, putokazi, servisi, pumpa, saobraćajna gužva.

Prilaz Beogradu koji se može smatrati najsramnijim jeste onaj železnički preko Starog mosta, do Sajmišta. Ako putnik stiže ujutro, noćnim vozom iz Minhena, preko Ljubljane i Zagreba, pa kroz prozor proviri napolje, imaće šta da vidi. Buljuci tamnopute dečice i odraslih koji izranjaju iz gomila smeća, otpadaka, šuta, bačenih predmeta i pasa koji ne laju na voz, jer su navikli. Svuda podalje, do ulaska na perone glavne železničke stanice – skladišta, naseljeni ili uništeni vagoni, straćare iz kojih kulja dim. Ni pedalj uređenog zemljišta, doteranog prostora, nijedan znak dobrodošlice.

Prvi utisak

Možda je južni prilaz Beogradu s Koridora 10, iz Niša (Bugarske, Makedonije, Grčke...) najupečatljiviji. Kada se prođe Bubanj-potok i pored Stepinog luga, uzbrdo, dođe do najviše tačke, ukaže se prizor ogromnog i raštrkanog naselja u kome ima i solitera i udžerica.

Prilaz iz Pančeva (Rumunije) stalna je pretnja za bezbednost. Most je uvek nedorađen i samo igrom okolnosti nije došlo do njegovog urušavanja.

Kad padne kišica a na Pančevačkom mostu se pokvari bar jedan automobil, još se i obavljaju "radovi na konstrukciji mosta" (sa znakom usklika u trouglu), red se protegne, a ulazak u Beograd traje bar pola sata. Levo se ukazuje brdo Zvezdara, soliteri, desno saobraćajna neizvesnost na putu ka centru.

Kad se stiže iz Smedereva ukazuje se sva raznolikost Kaluđerice, poznate kao kao "najveće divlje naselje na Balkanu". Posle krivine ulazi se u Bulevar kralja Aleksandra (revolucije). Za doček su spremne benzinske pumpe, servisi, saloni nameštaja i uređaja za domaćinstvo, farbare, prodavnica odeće "Džabalesku" i niske kuće, svaka drugačija. Ide se lagano prema centru, kroz metež vozila.

Starim avalskim putem se stiže na Banjicu. Da nije poneke rupe i neuređenih ivičnjaka utisak bi bio povoljan.

Na ulazu u Beograd sa Ibarske magistrale najuočljiviji su otpadi, groblja automobila. Zloslutna simbolika možda nije slučajna. Taj put poznat je po saobraćajnim nesrećama. Sada je doteran i deluje "svetski" što ukazuje na to da mu se ukazalo više pažnje, nego, recimo, prilazu iz Obrenovca. Samo onaj ko mora, bira put do Beograda od Uba preko Obrenovca i Bariča, Umke, Ostružnice.... Rupe, klizišta, nezgodne krivine, sve do otvorenog puta ka Čukarici. Okolo su skladišta, urušene ograde, nova naselja. Kada se uđe u Bulevar vojvode Mišića može se očekivati da je poplavljen i da će saobraćaj biti usmeren preko Topčidera, pored rampe kod hipodroma, što znači da su zastoji česti.

Gosti tek stižu

Do septembra ove godine u glavni grad Srbije došlo je, i kroz njega prošlo, oko četvrt miliona gostiju. Samo u julu ove godine u Beogradu je boravilo oko dvadeset dve hiljade stranaca koji su "ostvarili 41.637 noćenja".

U "Jatovoj reviji" za putnike piše: "Kada gost pređe most preko Save, pažnju će mu skrenuti slojevitost arhitekture, pa mu se može učiniti da se našao u šarenilu više različitih, ili uzastopnih gradova koji su se utkali jedan u drugi".

Beograd je sabirnica puteva u koje utiču mnogi mali putevi. Rečni prilaz vodi u Karađorđevu ulicu. Kuda – levo, prema Kalemegdanu, ili desno – prema Železničkoj stanici, izbor je vodiča.

Bar zbog tih turista što pre bi trebalo urediti prizor koji im se ukazuje od zgrade Kapetanije prema zvoniku Saborne crkve. Predstavnik Turističke organizacije Beograda Dejan Veselinov izjavio je letos da "glavnom gradu tek predstoji novi talas dolaska gostiju, jer su septembar i oktobar tradicionalno najposećeniji meseci u godini".

Kada već prođu kroz sva iskušenja ulaska u Beograd, bar će u njemu biti ljubazno dočekani. Pored toga što ih znatiželja vuče da gledaju i Ulicu kneza Miloša i bombardovane zgrade, turisti obilaze Kalemegdan, Skadarliju, Knez-Mihailovu ulicu i Adu Ciganliju. Rajmond Zdešar je izjavio za "Politiku" da nigde, a putovao je mnogo, nije video ništa ni nalik prelepoj Adi Ciganliji, sa puno sadržaja, usred grada. I gotovo bez otpadaka.

--------------------------------------------------

Radovi "pod hitno"

Građevinski inženjer Branimir Ujdur, pomoćnik ministra za kapitalne investicije (Sektor za puteve i bezbednost saobraćaja), izneo je za naš list svoje viđenje stanja na prilazima Beogradu:

"Razvijenost putne mreže oko nekog grada ukazuje i na razvijenost zemlje. Iz aviona se vide skulpture u prostoru, divni putevi, kolektivna umetnost, božanstvene linije koje presecaju gradsko tkivo. To se najbolje uočava, recimo, u Nemačkoj ili Holandiji. Kada se avionom prilazi Beogradu vidi se bivši autoput (od Zagreba) koji prolazi kroz grad kao i petlje oko njega. Nažalost, okolina je često neiskorišćena i prljava. Divne reke, a obale zapuštene, naročito desna obala Save... Pa to je katastrofa! Splavovi razbacani, često zapušteni.

Tranzitni saobraćaj treba dislocirati. Počeli su radovi na obilaznici, odluka vlade se primenjuje ’pod hitno’. Radi se deo od Ostružnice do Ibarske magistrale. Na 7,7 kilometara ’Sektora 4’ ima sedam mostova i dva tunela (Lipak i Železnik). Značajan je i nastavak puta do Bubanj potoka, pa do Pančeva preko novog mosta kod Vinče. Grad Beograd i Vlada Srbije zajedno će učestvovati u projektu, obavljaju se istraživanja na toj putanji dugoj 21 kilometar. Radovi su veoma složeni jer ima 1.200 metara mostova, tu su i klizišta i arheološko nalazište Vinča. To će koštati 180 miliona evra. Stari pančevački most se servisira, stručnjaci ispituju stanje i takođe ’pod hitno’ treba obaviti tender za sanaciju.

Železnički prilaz Beogradu iz pravca Zagreba će biti napušten otvaranjem železničke stanice Prokop. Koloseci pored reka neće više postojati i na tom mestu će biti oslobođeno 78 hektara korisnog zemljišta. Danas taj prilaz Beogradu izgleda sramno."