Liverpul prodat, rat se nastavlja na sudu

Kao u dobro režiranom trileru vesti oko toga ko je vlasnik Liverpula u poslednja tri dana poništavale su jedna drugu stvarajući od ionako zamršene prodaje slavnog fudbalskog kluba galimatijas ogromnih razmera.

U američko-engleskom i američko-američkom ratu pravnika,“crveni“ su dobili novog vlasnika: američki milioner Džon Henri za 341.000.000 evra pazario je Liverpul. U isto vreme, dosadašnji vlasnici Tom Hiks i Džordž Žilet, takođe američki milioneri, najavili su borbu na sudu saopštivši da je, „zbog nelegalne prodaje njihov odštetni zahtev čak 1.135.000.000 evra!“

Sudar dva suda

Kratka hronologija svega vezanog za „crvene” izgledala je ovako.

Hiks i Žilet su 2007. za 305.000.000 uglavnom pozajmljenih evra (po jučerašnjem kursu 248.500.000 evra) kupili čuvenog premijerligaša, najavivši velika ulaganja i izgradnju novog stadiona sa 60.000 mesta. Već u maju 2008. bilo je jasno da od novog objekta nema ništa, a dugovi su se nagomilavali. Posle mnogo odlaganja isplata i reprogramiranja duga, Kraljevska banka Škotske je pre izvesnog vremena rekla da je 15. oktobar dan kada očekuje da na njen račun bude uplaćeno 228.000.000 evra ili oko 80 odsto iznosa duga (ostatak od 42.000.000 evra dospeva kasnije).

U aprilu ove godine Hiks i Žilet su se složili da se krene u pronalaženje novih kupaca, tj dali su „zeleno svetlo” za prodaju prihvativši da u Upravi kluba budu tri nezavisna člana ovlašćeni da pregovaraju sa svim zainteresovanim.

Predsednik Martin Bronton (inače predsednik Upravnog odbora „Britiš ervejsa”) i preostala dvojica Engleza u direktorskom bordu nedavno su u novom američkom milioneru Džonu Henriju, i njegovoj kompaniji „NEVS“ (poseduje u SAD poznati bezbol klub Boston red soks) pronašli, po njima, validnog kupca.

Hiks i Žilet su na sve moguće načine pokušavali da do ovog posla ne dođe jer bi pri ovakvoj ceni izgubili oko 165.000.000 sopstvenog novca. Da li baš samo njihovog? Pre nešto više od dva meseca Žilet je američkom hedž fondu „Mils fajnenšenel”, u zamenu za gotovinu potrebnu za otplatu narastajućih obaveza, prodao (ili založio) svoj udeo u vlasništvu (50 odsto). A kad su ovakvi fondovi u pitanju nikada do kraja ne može da se kaže čije su pare (ili ko stoji iza) kojim fond raspolaže.

Hiksova i Žiletova osnovna zamerka Englezima bila je da klub žele pošto poto da jeftino otuđe. Pozivali su se i na aprilsku procenu američkog lista „Forbs” koji je Liverpul sa 584.000.000 evra postavio na šesto mesto najvrednijih fudbalskih klubova na svetu.

Kako se dan za vraćanje duga neumitno približavao, stvari su se i dodatno ubrzavale. Prvo je u sredu sud u Londonu odlučio da se krene u postupak prodaje i to sa ponudom koju je na sto stavio Upravni odbor (Hiks i Žilet su sa 3:2 bili preglasani i nisu uspeli da u minut do 12 svojim ljudima zamene dvojicu Engleza).

Još se nije osušilo mastilo na ovoj odluci, a u noći između srede i četvrtka (vremenska razlika je u pitanju) iz SAD je stigla šokantna vest.

Bilo je i drugih ponuda

Državni okružni delilac pravde iz suda u Dalasu doneo je privremenu meru zabrane prodaje fudbalskog kluba do 25. oktobra kada je u Teksasu zakazano preliminarno saslušanje svih suprotstavljenih strana u sporu.

Hiks i Žilet u svojoj tužbi, pored ostalog, kazali su „da je prodaja Liverpula ispod tržišne cene epska prevara trojice engleskih članova Upravnog odbora i njihovih pomagača iz senke (jasna je aluzija na glavnog poverioca, Kraljevsku banku Škotske)” i da „zbog povređenih vlasničkih prava oni kao odštetu traže oko 1.135.000.000 evra!”

Oni su tako privremeno, transatlantskim pravničkim manevrima (sudija je prihvatio obrazloženje da većinu poslova imaju u severnom Teksasu i da je sud u Dalasu zato i nadležan da se umeša u spor), uspeli slučaj da prebace na „domaći teren”. Iako ova odluka nema obavezujuću snagu kada se Liverpul posmatra kao engleski subjekat, mogla je i te kako da uspori stvari pošto i novi kupac i Kraljevska banka Škotske u SAD poseduju imovinu i u nekom eventualnom raspletu Hiks i Žilet bi mogli da svoja potraživanja naplaćuju u Americi.

Posle nekoliko časova reagovao je ponovo londonski sud poništivši sada svojom odlukom privremenu zabranu dalaskog suda.

Juče ujutru Tom Hiks je povukao čini se poslednji potez u sprečavanju preuzimanja kluba odrekavši se privremene zabrane suda u Dalasu. U trci sa vremenom i približavanjem trenutka kada Kraljevskoj banci Škotske treba da se uplati 228.000.000 evra, Hiks je to morao da uradi da bi bio u mogućnosti da svoje akcije proda (ili napravi neki dil) fondu „Mil fajnenšenel”. Ovakvim potezom američki fond bi postao i vlasnik Liverpula (već poseduje Žiletove akcije), pa bi on garantovao isplatu banci. Jasno da bi prodajom „crvenih” novom američkom milioneru investitori u ovom fondu izgubili ogromnu svotu novca.

Stvar je dodatno komplikovao Hiks prekjuče saopštivši da je imao i ponudu američke investicione banke FBR kapital markets tešku između 423.000.000 i 451.000.000 evra koju Englezi nisu razmatrali, a uoči odluke suda u Londonu aktivnije se u sagu oko Liverpula bio uključio i singapurski milijarder Piter Lim (i on je rekao da Englezi nisu uopšte hteli da pregovaraju sa njim) „stavivši na sto” 364.000.000 evra „u kešu”, plus 45.500.000 evra dodatnog novca za kupovinu novih igrača.

Kada se juče, bar što se promena vlasništva tiče (sudska parnica koju su najavili Hiks i Žilet može da se protegne i na čitavu deceniju), podvukla crta postalo je jasno da je u svakom raspletu jedini sigurni dobitnik uvek bila – banka...  

Ratko Pavlović