Rat bolji od seksa

Od našeg dopisnika

Oslo, oktobra – Rat nije ništa drugo nego nastavak politike samo drugim sredstvima, glasi jedna od najpoznatijih definicija oružanih sukoba. Norveški vojnici u sastavu međunarodnih mirovnih snaga (ISAF) koji više od sedam godina ratuju po avganistanskim gudurama smatraju da rat, zapravo, nije ništa drugo nego vođenje ljubavi – ali drugim sredstvima.

„Rat je bolji od seksa. Bolje je voditi rat nego ljubav. Bolje je učestvovati u jednom dobrom vatrenom okršaju, tući se, nego imati seks. Jedna žestoka borba može da zameni tromesečni post, apstinenciju od vođenja ljubavi”, smatraju neki vojnici, pripadnici oklopno-mehanizovanog bataljona iz Telemarka, jedinice u kojoj su profesionalni vojnici koji se u avganistanskoj provinciji Farjab bore za uspostavljanje mira i izgradnju porušene zemlje.

Želja za ubijanjem

Izgleda šašavo, navode dalje pripadnici elitnog norveškog bataljona, ali „borbe su lepše od seksa”. Nismo mi ovde došli da spasimo svet već da vodimo borbe – da ubijamo talibane.

Kad je borac u boju važi geslo – ili oni ili mi, napisao je jedan vojnik iz Telemark bataljona.

Drugi je zapisao da je „osećaj kada ubijete nekog talibana – neopisiv i nedočaran”.

„Ljudi su bolesno uzbuđeni kada imaju priliku da ubijaju talibane. Čovek dobije želju da puca i ubija bez prestanka, sve dok su oni legitimni cilj. Ponekad neko ima sreće da pogodi neprijatelja. I ja sam je imao, pogodio sam talibana u vrat snajperom sa 2.770 metara. Taj crveni trag čini vas presrećnim, izgleda kao na filmu”.

Nakon što im je poginuo saborac, dvadesetpetogodišnji Klaes Joakim Olson, većina od oko 450 vojnika Telemark bataljona najavila je žestoku osvetu. Okačili su ambleme sa mrtvačkim glavama na uniforme, oklopna vozila, a gotovo čitav grad koji kontrolišu osvanuo je oblepljen grafitima, plakatima i porukama da će nemilosrdno osvetiti njihovog ubijenog ratnog druga.

Izjave vojnika, njihove impresije sa ratišta, držanje na frontu kao i motivi za borbu protiv talibana, objavio je nedeljnik „Alfa” u specijalnom izdanju, a prenela većina norveških medija. Nadležni u ministarstvu odbrane i generalštabu bili su šokirani.

Ministarka odbrane Grete Faremo i šef odbrane, general pukovnik Harald Sunde, izrazili su zabrinutost za moral, držanje i distancirali se od ponašanja norveških vojnika na bojnom polju u Avganistanu i odmah sazvali sednicu kriznog štaba.

Na raport su pozvani oficiri iz Telemark bataljona, a ministarka je najavila da se mora obaviti pojedinačni razgovori sa vojnicima kako bi se videli uzroci „nekulturnog i nemoralnog ponašanja”.

General Sunde, glavnokomandujući norveške armije, saopštio je da su izjave vojnika „žestoka uvreda za hiljade drugih koji su pali u borbi za bolju budućnost Avganistana”.

„To je prezir, poruga prema onima koji su poginuli na takvom zadatku”, bio je oštar general Sunde.

Komandant Telemark bataljona, major Lars Lervik tvrdi da su vojnici pogrešno predstavljeni i protumačeni ali je najavio da će u jedinici morati da se više radi na novom sistemu vrednosti u čemu će posebna uloga pripasti vojnim sveštenicima. Akcenat će biti stavljen na etiku i taktiku.

U kavezu sa tigrom

Kontroverzni urednik tabloida „Alfa” Magnus Roningen, čovek koji je zakuvao kašu vojnim vlastima, tvrdi da su iz vrha armije pokušali da stopiraju publikovanje izjava vojnika.

„To je realna slika vojnika na ratištu. Javnost mora da shvati da je rat užasan. Političari su ti koji su ih u ime norveškog naroda poslali u rat. Oni moraju da preuzmu odgovornost”.

Prema njegovim rečima, vojni i politički vrh pokušava da sakrije realnost. „Oni su izdali vojnike. Trenirali su ih, obučili i poslali u rat. Sada kada vojnici žele da ispričaju kako doživljavaju front, niko ne želi da ih čuje”.

„To je mučni, interni rat unutar vojnog vrha, rat između oficira sa ratišta i starešina iz kancelarija koji imaju iskustvo samo iz hodnika”, objašnjava urednik Magnus Roningen.

Potpukovnik Jon Rajkelt, vojni psiholog pri Generalštabu norveške armije jedan je od retkih koji ima razumevanje za ponašanje norveških vojnika na avganistanskom bojištu. Rajkelt pojašnjava da vojnici s pravom misle kako ih u otadžbini niko ne razume, da oni nisu na nedeljnom izletu.

„To je kao da ste svakodnevno u kavezu sa tigrom. Oni su stalno u opasnosti, žele pažnju, razumevanje, priznanje. Oni nemaju reči da opisu kakvo je stanje u Avganistanu. Samo su hteli da šokiraju javnost”, zaključuje potpukovnik Rajkelt.

Norveško učešće u stabilizaciji mira u Avganistanu varira od 500 do 600 vojnika godišnje. U odnosu na broj stanovnika (oko 5 miliona) zalaganje i doprinos Norveške veoma je visok i cenjen među NATO saveznicima. U borbi protiv pobunjenika poginulo je 9 norveških vojnika.

Radovan Pavlović