Nemac uvek sa mašnom

Odelo, košulja i kravata za muškarce, a za žene blejzer ili kostim… Kao i svuda u svetu, to je uobičajeni način oblačenja poslovnih ljudi i u Nemačkoj. Ipak, ima i razlika, kaže Dražen Bjelanović koji radi u jednoj američkoj firmi u Nemačkoj. Amerikanci su, tvrdi, opušteniji.

– Košulja „timberlend”, somotske pantalone koje nisu ni farmerke, ali ni odelo i cipele – tako se Amerikanci oblače. I u Francuskoj i Engleskoj su dosta opušteni i sve zavisi od situacije. Pravilo za Englesku je odelo i košulja, ali bez kravate. A Nemci dolaze na sastanak isključivo u odelu, košulji i sa kravatom. Prilično su elegantni, ali i pomalo uštogljeni – kaže naš sagovornik.

Prema jednoj uporednoj studiji o razlikama u oblačenju između SAD i Nemačke navodi se da su manje razlike u oblačenju između poslovnih ljudi i mladih, ali da su stariji Nemci konzervativniji od Amerikanaca koji i sa 70 godina nose šortseve, patike i bejzbol kačkete. To je u Nemačkoj gotovo nezamislivo. Ali, navodi se, Nemice često leti ispod majice ne nose brusthaltere, što nije slučaj u Americi.

Što se tiče đačkih uniformi, one nisu obavezne, a i ako bi škole to pokušale da sprovedu, svaki učenik bi mogao da se pozove na nemački Osnovni zakon i u njemu zagarantovano pravo na slobodan razvoj ličnosti. Škola može samo da utvrdi smernice. Odluka o tome da li će se nositi školska uniforma stvar je slobodnog izbora. Đaci, naravno, biraju – da je ne nose, piše „Dojče vele”.

U nekim školama postoje pravila o tome da određena vrsta odeće ne sme da se nosi. Na primer odeća firme „Tor Štajnar“ na čijem se zaštitnom znaku nalaze ukrštene dve rune koje označavaju slova „s“ i „t“ i koje u takvoj kombinaciji podsećaju na nacističku svastiku. Nošenje odeće tog brenda zabranjeno je u Bundestagu, u parlamentu pokrajine Meklenburg – Prednja Pomeranija, na više fudbalskih stadiona, kao i na Univerzitetu u Grajfsfaldu nakon što se jedan od profesora pojavio na predavanju u odeći koju obično nose desni ekstremisti, kaže portparol tog univerziteta Jan Meseršmit.

„Mi smo formulisali jednu opštu klauzulu kojom nisu zabranjene određene marke odeće, nego sadržaj npr. natpis. Nošenje određene marke ne znači automatski i slanje neke poruke i to se mora dodatno utvrditi”, kaže Meseršmit.