Amerika zabrinuta "povratkom Rusije"

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, februara - Ovde kao da je počela "sezona Rusije". Malo zato što vlada "sibirski mraz", a više zbog okolnosti da političari i komentatori kažu da ponovo osećaju dah poodavno završenog hladnog rata.

Nema dana, poslednjih nedelja, da neko u Vašingtonu ne izrazi zabrinutost zbog "novog kursa Moskve" koji izaziva "cvokotanje u bilateralnim, pa i globalnim odnosima". Amerika je, proizlazi iz takvih nastupa i analiza, zabrinuta "povratkom Kremlja", kako se ovde sažeto predstavlja "uočena tendencija Rusije da se ponovo afirmiše kao velika sila".

Primedbe na račun Moskve ubrzano se pojačavaju. Neslaganja su počela još oko američke invazije na Irak, da bi se proširile na pristupe Iranu, Bliskom istoku, zemljama bivšeg SSSR-a, Kosmetu, energetskoj politici, proširenju NATO-a, ali su najviši nivo posle pada Berlinskog zida dostigla, čini se, povodom izlaganja ruskog predsednika, prošlog vikenda na sastanku o međunarodnoj bezbednosti u Minhenu.

Razočarani i kooperativni

Vladimir Putin je, podseća se, sasuo niz optužbi na račun SAD. Ukratko, za "jednostranost, gotovo nekontrolisano korišćenje vojne sile, izlazak izvan sopstvenih granica na svaki način, podsticaj širenju trke u naoružavanju čak sredstvima za masovno uništavanje, prenebregavanje međunarodnog prava"… "tako da se više niko ne oseća bezbednim"… Navedene zamerke doživljene su ovde kao najoštrije, od kraja hladnog rata, koje je Americi uputio lider neke od moćnih zemalja. "Iznenađeni smo i razočarani", odmah je reagovala Bela kuća. "Optužbe nisu tačne", naglašeno je u njenom saopštenju ali uz napomenu da "očekujemo nastavak saradnje s Rusijom u pitanjima važnim za međunarodnu zajednicu, kao što su borba protiv terorizma i suzbijanje pretnji oružjem za masovno uništavanje".

Vođi Rusije i SAD imaju bolje lične odnose nego njihove države, prokomentarisali su cinici. Tezu su potkrepili zapažanjem da je Bela kuća i u demantiju Putinovih tvrdnji istakla potrebu za kooperativnošću, kao i da je ruski predsednik u Minhenu izjavio i da ceni Buša kao lidera "s kojim se može dogovoriti".

Mimo obostrano obznanjene "lične hemije" među predsednicima, ostali akteri ovdašnje scene traže zaoštravanje kursa prema Putinu. Takav stav obrazlažu ocenama da je on "novi diktator, lider koji saseca izdanke mlade demokratije i ucenjuje spoljne partnere isporukama goriva, s čijim rastom cena rastu i njegova autoritarnost i ambicija za obnovu sovjetske imperije".

Packe i veza

To je najsažetija verzija duge liste "packi" koje se odavde upućuju šefu Kremlja. Uz to idu i kritike za "suzbijanje slobode štampe, izbacivanje političkih rivala iz biznisa, liferovanja nuklearne tehnologije Iranu, sumnjive radnje koje su dovele do smrti agenta i novinarke, pritezanje bivših sovjetskih republika, verovatnoća da preko kosmetskog pitanja želi da izdejstvuje pripajanje delova Gruzije i Moldavije…".

Jedan od komentatora vrlo bliskih mišljenju vladajućih konzervativnih krugova u Vašingtonu, upravo je pokazao "razumevanje" za Putina, tako što je rekao da ne veruje da ruski predsednik pokreće novi hladni rat, pošto njega doživljava kao "jednostavnog čoveka, pukog mafijaškog kuma, koji prisvaja ekonomske izvore i političku moć za sebe i svoje sledbenike mahom iz KGB-a. Autor tog teksta u "Vašington postu", Čarls Krauthamer, mu pri tom pripisuje da nastoji da ostvari "politiku Rusije iz 19. veka… bez ideoloških, komunističkih opterećenja iz 20. stoleća". Pa zaključuje kako "Putin ne želi da bude naš (američki) neprijatelj", ali da je nastupom u Minhenu naznačio da se "od partnera, Rusija pretvara u rivala SAD".

To ne znači da se strateška veza kida. Usred slutnji da oživljava hladni rat i odmah posle minhenskog duela, postignut je šestorni sporazum, uz učešće i SAD i Rusije, za denuklearizaciju Severne Koreje kojoj su zauzvrat ponuđeni ekonomski stimulansi da bi se smirila dalekoistočna kriza koja je nastala u hadnom ratu i nadživela ga.

Vašington takođe računa na doprinos Moskve u rešavanju nuklearnog spora sa Iranom kao i u smirivanju hroničnog bliskoistočnog poprišta. Ujedno se priznaje da je Rusija, uz Ameriku, jedini akter svih glavnih međunarodnih inicijativa, među kojima je i proces određivanja budućeg statusa Kosmeta, oko kojeg dve sile zastupaju suprotna načela.

Jedno od retkih ovdašnjih razumevanja za "odmetništvo" Rusije, pokazao je "Los Anđeles tajms". U njegovom uvodniku je istaknuto da je jedino iznenađenje u izlivu Putinovog gneva bilo "to što mu je trebalo tako mnogo vremena da ga izrekne", s obzirom na to da se Rusija osetila "poniženom i opkoljenom" u širenju NATO-a na prostore bivšeg SSSR-a.

Na tako izložene stavove, autorskim tekstom je u istom listu reagovao pomoćnik državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Danijel Frid, ističući da je uredništvo kalifornijskog lista iznelo "zbunjujući pogled u prilog pristupu ruskog predsednika Putina koji, u stvari, tvrdi da Rusija zaslužuje da povrati sferu uticaja nad slobodnim zemljama centralne i istočne Evrope".

Treća faza

Utisak je da Vašington prolazi kroz treću fazu odnosa s Moskvom, u poslednjih šest decenija. Od duela u vreme hladnog rata, dueta posle toga, do sadašnjih dilema o stvarnim ciljevima Rusije, za koju sluti da se okorišćuje i američkim "zaglavljivanjem" u Iraku.

Mnogostruki zapleti bi mogli da se sagledaju i prozaičnije – kao promena u režimu saobraćaja, sugeriše specijalni izveštač "Posta" iz Moskve. Zamislite novu Rusiju kao drum po kome je narod navikao da vozi levom (političkom) stranom a sada mu se kaže da vozi desnom, pa onda on izabere da tera po sredini "što je razumljivo ali i opasno", ilustruje on tamošnju tranziciju.

Sličan pristup je imao, čini se, i Putin. Samo što je on tražio da jednosmeran, američki put treba da postane dvosmeran. Ili, kako kaže njegov podržavalac, čija je izjava ovde preneta, da se afirmiše dijalog, umesto monologa.