Alarm iz Šverina

ANALIZA VESTI
Izbori u dve nemačke pokrajine, Berlinu (grad ima status pokrajine) i Meklenburgu Prednjoj Pomeraniji, održani u nedelju, doneli su krajnje neugodno iznenađenje u nacionalnim razmerama: neonacisti su ušli u još jedan, treći po redu, pokrajinski parlament.
Posle Saksonije i Brandenburga, gde im je to pošlo za rukom pre dve godine, sada su na prepad osvojili i severoistok zemlje: neonacistička NPD stranka će, sa osvojenih sedam odsto glasova na prošlonedeljnim izborima, imati sada i u prestonici pokrajine Meklenburg Prednja Pomeranija, Šverinu, šest poslanika.
Njihov prvi čovek na izbornoj listi Udo Pasters je – najavljujući da će njegova stranka u pokrajinskom parlamentu praktikovati rigoroznu, "totalnu opoziciju" i boriti se protiv "crveno-crvene katastrofe" – veličao pred televizijskim kamerama i u izbornoj noći Hitlera kao "fenomen". U Šverinu su do sada vladali socijaldemokrate i istočnonemački socijalisti, koalicija koja je na nedeljnim izborima spala na tanku većinu od svega jednog poslanika

Pasters je time potvrdio autentičnost citata sa kojim je bio suočen. Porekao je, međutim, autentičnost njegove druge izjave da se "Hitler rađa jednom u hiljadu godina".

Stravično iskustvo

Doskorašnji i budući predsednik pokrajinske vlade, uprkos činjenici da je njegova Socijaldemokratska partija zabeležila ovoga puta znatno slabiji rezultat nego na prethodnim izborima, Harald Ringštof ocenio je uspeh neonacista kao "katastrofalan rezultat". Uz gorko priznanje "nismo uspeli da zaustavimo neonaciste", on je najavio rešenost da se bori "svim demokratskim sredstvima" protiv ove pošasti kako bi uverio sugrađane da (neo)nacisti nisu nikakva alternativa.

Jedan broj političkih analitičara upozorava da alarm iz Šverina treba veoma ozbiljno shvatiti. Prodor neonacista ne bi smeo da se relativizuje podsećanjem da uspeh desničarskih ekstremista nije nemačka specifičnost – ova "politička perverzija" prisutna je na političkoj sceni i u drugim evropskim zemljama – prodor neonacista jeste nemačka specifičnost s obzirom na stravično nemačko iskustvo.

Uz podsećanje da su neonacisti i ranije uspevali da povremeno i privremeno uskoče u neki od pokrajinskih parlamenata – nije im to pošlo za rukom samo u četiri od ukupno šesnaest – oni koji tome ne bi pridavali posebnu važnost potržu činjenicu da ekstremisti nikad nisu uspeli na saveznom nivou.

Drugi, pak, upozoravaju da su neonacisti u pokrajinama u kojima su uspeli da uđu u parlament već izgradili čvrstu organizaciju i infrastrukturu i osetno modifikovali retoriku i javne nastupe, iako se i dalje pojavljuju kao "zaštitnici i osvetnici malih ljudi".

Prihvatajući da ih označavaju kao naciste, već spomenuti Udo Pasters je konstatovao: mi se zaista osećamo nacionalno, a delujemo socijalno.

Uspeh neonacista u Meklenburgu Prednjoj Pomeraniji objašnjava se najčešće činjenicom da je reč o pokrajini sa najvećom stopom nezaposlenosti (osamnaest odsto) i besperspektivnosti mladog sveta. Da je to objašnjenje pojednostavljeno i površno, pokazuje činjenica da su neonacisti ostvarili pre dve godine još veći uspeh u ekonomski veoma prosperitetnoj Saksoniji.

Debakl socijalista

Uznemirujući i upozoravajući ishod izbora na krajnjem severoistoku zemlje, samo je donekle osenčio" nesporan uspeh gradonačelnika Berlina Klausa Voverajta, koji će i naredne četiri godine vladati prestonicom. Reč je više, konstatuju komentatori, o Voverajtovom ličnom uspehu, nego rezultatu njegove Socijaldemokratske partije, iako je ona, sa 30,8 odsto glasova, i dalje najjača politička snaga u gradu – pokrajini.

Njegov izazivač na nedeljnim izborima Fridbert Pfliger (CDU) nije ostvario cilj da prestonicu vrati konzervativcima, koji su ovde nekada, najpre sa Vajczekerom, izabran je kasnije za predsednika SR (zapadne) Nemačke, i potom Dipgenom neprikosnoveno vladali. Hrišćansko-demokratska unija (CDU) Angele Merkel je sa Pfligerom, uprkos njegovom srčanom angažmanu, ostvarila u Berlinu najslabiji rezultat (21,15) posle 1948.

Veliko iznenađenje prestoničkih izbora jeste debakl istočnonemačkih socijalista. Partija demokratskog socijalizma, koja je u minulom periodu zajedno sa socijaldemokratama vladala Berlinom, ostvarila je sa 13,4 odsto glasova dosad svoj najslabiji rezultat u prestonici.

Neočekivani uspeh, sa 13,3 odsto osvojenih glasova, ostvarili su zeleni. Voverajt sada može da bira boje: hoće li nastaviti sa crveno-crvenom, crveno-zelenom ili crveno-crveno-zelenom vladajućom koalicijom. Iako se još definitivno nije izjasnio, saopštio je da bi radije koaliciju sa dve, a ne tri boje.