Prvi film o Fejsbuku

Koliko svako doba ima vizionare iza čijeg izuma ostaje izmenjeni svet i da li svaki izum nosi i prokletstvo slave i moći, ispituje novi film Dejvida Finčera „Društvena mreža”, o studentima sa Harvarda koji su kreirali popularnu društvenu mrežu Fejsbuk. Film će premijerno biti prikazan 3. novembra u Beogradu na „Sinemaniji”.

Po scenariju Arona Sorkina i motivima romana „Slučajni milijarder” Bena Mezrika, Finčer slika stvaranje Fejsbuka, kada je jedne noći 2003. godine, student sa Harvarda i programer Mark Zukerberg seo za kompjuter i počeo da radi na novoj ideji, a gužva oko blogovanja i programiranja prerasla je u globalnu mrežu i revoluciju u načinu komunikacije. Posle šest godina zahvaljujući ovom izumu, Zukerberg je postao najmlađi milijarder na svetu, a reditelj Finčer u filmu odgovara na pitanje „možemo li da imamo 500 miliona prijatelja, a da prethodno ne steknemo i nekoliko neprijatelja”.

O stvaranju neprijatelja govori film „Društvena mreža”, jer su pravo na Fejsbuk polagali i Zukerbergov kolega i investitor početnog kapitala Eduardo Saverin, osnivač Napstera Šon Parker koji je Fejsbuk predstavio finansijerima, i blizanci Vinklfos koji su tvrdili da je Zukerberg ukrao njihovu ideju.

– „Društvena mreža” je priča o klasičnoj borbi oko toga čiji doprinos nekom izumu treba da bude najviše vrednovan. Ovu priču čini interesantnom to što po svaku cenu izbegava da odabere stranu. Uzeo sam sve činjenice i od njih slikao istinu, tačnije, tri istine – kaže reditelj Finčer, autor filmova „Sedam”, „Igra”, „Borilački klub”, „Soba panike” i „Neobični slučaj Bendžamina Batona”, koji smatra da su ranije radio, telefon, automobil i računarpromenili svet, a sada ga, u smislu asocijalizacije, menja društvena mreža.

Zukerberg je imao 19 godina kada je programirao Fejsbuk. Tokom prvog meseca registrovaloseviše od polovine studenata Harvarda, tokom prvih 12 meseci mreža je imala pet i po miliona članova koji su postavljali svoje najintimnije detalje: od omiljenih pesama, preko statusa šta rade, do osoba sa kojima se zabavljaju, i to sve samo sa jednim ciljem – da to vide svi. Za šest godina, Fejsbuk je postao kulturološki fenomen – novi mehanizam stvaranja prijateljstava u sve izolovanijem svetu i važan element generacije koja je izokrenula stare definicije privatnosti, a kao globalni servis komunikacije stekao je 500 miliona korisnika.

Reditelj Finčer ne krije da ima profil na Fejsbuku koji mu pomaže u komunikaciji sa prijateljima koji žive u inostranstvu, ali kaže da ne dozvoljava da „ova mreža upravlja njegovim životom”. Poput drugih izuma koji su bili osporavani, Finčer u filmu i slavi i kritikuje Fejsbuk, čije posledice jošuvek ne procenjuju ni sociolozi, jer ozbiljne studije o ovoj mreži tek treba da budu objavljene.

Inače, dok svet preispituje koristi i mane Fejsbuka, vrednost ove kompanije (još uvek u privatnom vlasništvu), nedavno je procenjena na više od 25 milijardi dolara. Društveni fenomen, zar ne?

I. Aranđelović