Karte bez herca

Šire se svakojake zaraze i neću da zalazim u masu dok se ne najedem belog luka- najavljuje mi poznanica. Jeste dama ali joj je odbrana od virusa (i „od uroka”) važnija od širenja nemirišljavog mirisa.

Sezonska preventivna upotreba popularnih češnjeva već se oseća gotovo na svakom koraku. Čak i dahu- visokog društva: u ime „zaštite sistema i naroda”, niz lidera zaveo je mere od kojih, kao kad beli luk „udari” na oči, građanima- naviru suze.

Najnoviji „ljuti lek na ljutu ranu”, stavljen je Britancima. Vladajuća koalicija konzervativaca i liberalnih demokrata isplanirala je da u naredne četiri i po godine iz javnih službi otpusti oko pola miliona ljudi, da smanji potporu nezaposlenima i izgradnju škola…

Napravljen je rez (iako vlada Kameron-Kleg izbegava taj izraz) dublji i bolniji nego ikad po završetku Prvog svetskog rata- ističe uvodnik „Gardijana”. Na kocki je, upozorava londonski list- pozivajući se i na ocene američkog nobelovca Džozefa Stiglica- sudbina nacije, koja posle silnih sasecanja više neće biti onakva kakva se na sebe navikla.

U toku je delikatno kartanje sugerišu i izveštaji s drugih strana sveta- bez herca. Srce (saosećajnost) izostavljeno je u sve oštrjoj igri gde se mahom „ima pik na nekoga”.

Poređenja s kockom, učestala su posle loma na Volstritu, čija se berza pre dve godine reprizirala kazino- velikim gubicima koje treba da nadoknade nedužni poreski obveznici. U svim uzdrmanim sistemima, otad se igra uglavnom na jednu kartu: da se teret krize, izazvane zastranjivanjima manjine, prebaci na većinu, da se milioni „malih ljudi” postroje kao „velika sila”- za otplatu tuđeg lakomog kockanja nacionalnim blagom i sudbinama.

Francuzi su bili prilično pošteđeni nemilog transfera, a ipak optužuju vladu Nikole Sarkozija da ih tretira „kao da nema srca”. Žestoko demonstriraju zbog produženja starosne granice za odlazak u penziju, sa 60 na 62 godine.

Mnoge, koji u drugim zemljama rade još duže, čudi francuski bunt. Pitaju se i zašto protestuje masa studenata i srednjoškolaca, koji još nisu ni zakoračili u maraton ka mirovini.

Objašnjenje se može potražiti u nepristajanju na teži i neizvesniji način života. Niti bi stariji da rade duže, niti bi mladi (među kojima raste nezaposlenost) da na radno mesto čekaju još duže nego sada.

Nekima se čini da bi nezadovoljstvo mladih moglo da reprizira „revolucionarnu 1968. godinu”. Situacije su, međutim, bitno različite- sugeriše novinar Pjer Aski. Po njemu: maja 1968. mladi su se pobunili protiv društva u kome je bilo dovoljno prostora za njih, ali koje nije ispunjavalo njihova očekivanja, dok se sada bune protiv društva koje im ostavlja premalo prostora i protiv establišmenta ravnodušnog prema uzrocima njihovog nezadovoljstva. Kriza je proistekla iz neuspeha socijalnog dijaloga, dodaje, pa se protest „opasno širi” i preko neposrednog povoda.

Penziona reforma je neophodna, svi se slažu, ali se koplja lome oko raspodele njenog ceha. Suština spora se vrti oko zagonetke- ko i koliko treba da plati za sistemska zastranjivanja. Građani su za to da se budžetski deficiti više namiruju povećanjem poreza bogatima, dok ovi upozoravaju da bi se tako „pogoršao ambijent za ulaganja i otvaranje novih radnih mesta”.

Amerikanci su krenuli drugačijim smerom od Evropljana. Barak Obama praktikuje veća ulaganja zarad privrednog oporavka makar ona i povećavala nasleđeni budžetski deficit. Nije uspeo da ubedi Evropljane da ga slede, što pojačava utisak da slabi sklad u najmoćnijem savezu modernih vremena, čija je pobeda u Hladnom ratu stvarala privid o „kraju istorije”.

Svedoci smo globalnog eksperimenta kome se ne zna ishod- konstatuje „Los Anđeles tajms”, kao da najavljuje još jedan holivudski „triler”. I dodaje: koji god kurs- restrikcija ili stimulacija- lideri zauzeli, biće politički osporeni. Popularnost se odista kruni mnogim liderima, pogotovu kad iznevere izborna obećanja ili nacionalne ciljeve podrede stranačkim

interesima.

Uspesi se sele na druga, pa i neželjena, mesta. Istraživači UN su još lane obelodanila da je u finansijskoj krizi profitirao- organizovani kriminal koji je iskoristio „glad banki za gotovinom” za pranje „prljavog novca”. Svetska banka je nedavno upozorila da se širom planete, svake godine, prometne ilegalno stečeni novac- od korupcije do izbegavanja oporezivanja- u vrednosti od 1,6 hiljada milijardi evra. Uz sve to, preti „globalni rat valutnim kursevima, kako je ocenjeno iz MMF.

U kartanju „bez herca”, kao da je sve kocki. Čak i sudbine vodećih, javnih i privatnih, škrtaca ili trošadžija, a ne samo onih kojima suze naviru i kad „nisu ni luk jeli, ni luk mirisali”…