Prevare na monitoru

Četvoro Izraelaca i Slovenac došli su u Srbiju i postali milioneri za nešto više od godinu dana. Uspeli su da izgrade čitav jedan grad i obogate se, mnogi bi rekli – „preko noći”. Ipak, njihova praksa neće se naći u priručniku o tome kako postati uspešan biznismen, jer su umesto cigli ređali opklade i stvorili nezakoniti virtuelni kockarski grad. Uhapšeni su prošle nedelje u Ustaničkoj ulici u Beogradu, u zgradi gde je i bilo sedište firme koja je služila kao „paravan”.

Prema podacima MUP-a Srbije, za poslednje tri godine sajber kriminalci zaradili su oko 23 miliona evra, a šteta koju su napravili veća je od čak 100 miliona evra. Policija je u tom periodu, za krivična dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala, podnela 166 krivičnih prijava i uhapsila 52 osobe.

– Skoro svakodnevno se javljaju novi oblici izvršenja krivičnih dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala, a u Srbiji su najčešća piraterija, prevare, zloupotreba platnih kartica i zloupotreba dece u pornografske svrhe. Računarski kriminal je u stalnom porastu u celom svetu, pa i kod nas. Loši sistemi zaštite, nedovoljno znanje korisnika računara i Interneta u velikoj meri čine „posao” lakšim sajber kriminalcima. Problem je što naši građani još nemaju svest o tome da se klasični oblici kriminala sve više izmeštaju u sajber prostor – kaže naš sagovornik iz MUP-a Srbije.

Pored prvi put otkrivenog nezakonitog virtuelnog kockarskog grada, srpska policija je u maju ove godine podnela i prvu krivičnu prijavu za pravljenje i unošenje računarskog virusa. Osumnjičeni Ognjen C. iz Beograda napravio je računarski program – „virus” tipa „IRC trojanac” pod nazivom „OMEA”. Pod lažnim imenima virus je, putem elektronske pošte, slao kao priloge poruka pojedincima, preduzećima, fakultetima, državnim ustanovama. Virus je slikao monitor zaraženog računara, snimao kucanje karaktera na tastaturi, postavljao i skidao sadržaj sa „zaraženog” kompjutera.

Pribavivši na takav način podatke od jednog nemačkog državljanina, Ognjen C. je, samo u jednom slučaju, lažno prikazavši da je on vlasnik bankovnog računa, putem on-lajn transakcije preneo 2.600 evra, sa lažnom svrhom „pomoć prijatelju”.

– To je bio prvi slučaj krađe identiteta uz pomoć napravljenog i poslatog računarskog virusa, koji je policija otkrila u našoj zemlji. Ono što je karakterističnije za visokotehnološki kriminal u Srbiji jeste socijalni inženjering, navođenje ljudi da odaju informacije o sebi. To može da bude, na primer, davanje korisničkog imena i lozinke, podataka o platnoj kartici, mestu rođenja, socijalnom osiguranju, broju pasoša, ličnoj karti – objašnjava naš sagovornik.

Jedan od načina zloupotrebe platnih kartica jeste slanje „spam” poruka u kojima počinilac napada grupu klijenata jedne banke.

– Počinioci se u tim porukama predstavljaju kao zaposleni iz banke, administratori ili korisnički servis. Uz razne izgovore, kao što su recimo sistemski problemi, oni od potencijalnih žrtava traže da im na određenom linku unesu svoje korisničke podatke za tu banku – objašnjavaju u policiji.

Na virtuelnu krađu identiteta upozorio je prošle nedelje „Volstrit džornal” objavivši istraživanje, koje je pokazalo da 10 najpopularnijih aplikacija na društvenoj mreži „Fejsbuk” omogućavaju prenošenje ličnih podataka korisnika oglašivačima i drugim korisnicimate mreže. Kako su preneli francuski elektronski mediji, procenjuje se i da je tim prenosom podataka pogođeno više desetina miliona korisnika ove društvene mreže, uključujući i one koji su podesili svoje parametre poverljivosti na najrestriktivniji način.

– Među aplikacijama preko kojih se pravi „prodor” nalaze se igrice „HoldEm poker”, „FrontijerVil” i „FarmVil” sa 59 miliona korisnika. Preko tih aplikacija moglo se pristupiti serijskom broju priključenom uz svaki nalog na „Fejsbuku” – objavio je „Volstrit džornal”.

O opasnosti računarskog kriminala možda najbolje govori saopštenje svetskih kompanija, koje su pre nekoliko dana, kako je preneo Fonet, prvi put u istoriji objavile da mnogo više gube kroz elektronske krađe podataka i prevare, nego klasičnom pljačkom. Gubici svetskih kompanija u ovoj godini procenjuju se na 1,7 miliona dolara, na svaku milijardu dolara prodaje.

----------------------------------------------

Domaći posao

Poznata konsultantska kuća „Krol” je u svom godišnjem izveštaju o trendovima u međunarodnim prevarama navela da je najčešće reč o prevari „domaći posao”, koji organizuju zaposleni u određenoj kompaniji. Elektronskim pljačkama su najčešće izložene firme koje se bave finansijskim uslugama, za njima slede profesionalni servisi, a zatim tehnologija, mediji i telekomi. Prema nalazima dosadašnjih istraga, zaposleni u operativi i direktori uglavnom su organizatori i „izvođači” prevara, što važi za sve regione sveta sem za Latinsku Ameriku, u kojoj su najveći prevaranti sami klijenti firmi.

Prema istraživanjima „Krola”, Kina je kao atraktivno tržište u isto vreme i tržište s najvišim stepenom prevara, koje pogađaju 98 odsto biznisa. Na drugom mestu je Kolumbija sa 94 odsto, a na trećem Brazil sa 90 odsto prevara.