Oskudica skratila iskopavanja

SREMSKA MITROVICA – Izgleda da je arheolozima suđeno da u istraživanju antičke Carske palate u centru Sremske Mitrovice rade po sistemu "stani-kreni". Iako su pre nekoliko godina ovde počela ambiciozna istraživanja ovog lokaliteta, novčana oskudica otkazuje zakazana iskopavanja. Početkom ovog septembra iskopavanja su krenula, a staće koliko danas, jer novca ima tek da se ne kaže da iskopavanja ove godine nije bilo. arheološka kampanja će, ustvari, trajati dok se ne potroši iznos koji je uplatio Pokrajinski sekretarijat za kulturu i obrazovanje. Drugog novca još uvek nema.

– U arheološkim istraživanjima nada ima priličan značaj. Nije sasvim sigurno da ćemo zatvoriti lokalitet krajem septembra, jer postoji nada da će sredstva stići iz državnog budžeta – kaže rukovodilac istraživanja Carske palate dr Miroslav Jeremić. – Ako stignu krajem meseca, ubeđen sam da ćemo srpskoj arheologiji prirediti lepe trenutke u oktobru, veoma pogodnom za iskopavanja. i ovo što radimo nije za potcenjivanje, jer ovaj lokalitet ima veoma bogat srednjevekovni i antički sloj. U ovoj po obimu skromnoj kampanji otvaramo, u postojećem iskopu, sonde do slojeva starijih od 4. veka, naravno na tačkama gde se može bezbedno kopati.

Skromna kampanja ukazuje da petogodišnji plan istraživanja Carske palate, lokaliteta 85, posrće i u svojoj četvrtoj godine. Prvo petogodište, a planirano je da ih bude više, počelo je 2003. godine veoma ambiciozno uz francuske arheologe. Arheolozi su bili nagrađeni eksponatima iz srednjovekovnog i antičkog sloja, među njima je i mermerna glava boginje Dijane. Naredne dve arheološke kampanje bile su bez Francuza, i donele su nalaze ogromne kulturne vrednosti. U kampanji 2004. godine, prvi put otkako se istražuje Sirmijum, nađena je srednjovekovna ulica široka četiri-pet metara, sa dva sloja kaldrme koji govore o dugom korišćenju i obnavljanju "kolovoza".

Arheolozi su je pratili dužinom od 60 metara i ustanovili da je vodila do pristaništa na Savi. Ustanovljeno je da su srednjovekovni graditelji koristili i rimske zidove i prostorije, pa su srednjovekovne freske zatečene na rimskim zidovima. Ova iskopavanja su definitivno potvrdila veliku snagu srednjovekovnog grada, koji se od 14. veka naziva gradom Svetog Dimitrija. U kampanji 2005. godine, u sloju 4. veka, nađeno je nešto važnije od zlata – garež od požara na celoj površini lokaliteta! Garež je potvrdila da su istinita kazivanja Amijana Marcelina iz 4. veka kako je imperijalna palata izgorela u velikom požaru izazvanom udarom groma. Prema Marcijanu, izgoreli su i gradska većnica, i forum. Kampanja je ukazala još i da to nije bio kraj carske palate. Nađeni su sigurni tragovi njenog obnavljanja i njene nove funkcije. U jednoj od napuštenih prostorija posle udara groma sagrađena je hrišćanska bazilika.

Ovaj polet arheologije na lokalitetu 85. ne samo da je ovog leta splasnuo, već su se javile i ideje o zatrpavanju lokaliteta za neka druga vremena.

– To pitanje je otvoreno nedostatkom para – kaže rukovodilac istraživanja Carske palate dr Miroslav Jeremić. – Ako Ministarstvo kulture ne nađe sredstva za lokalitet 85. zatrpavanje će biti neminovno da bi se kulturno blago zaštitilo za buduće istraživače koji neće imati naše finansijske probleme.