Nauka za budućnost

Seminar za vizantologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu ovih dana proslavlja vek postojanja. Posle Minhena i Pariza, Beograd je treći grad u svetu u kojem je, odmah posle Univerziteta, osnovan i Seminar za vizantologiju. Iz Seminara je ubrzo izrasla i Katedra koja je iškolovala veliki broj naučnika. Naši vizantolozi su danas veoma cenjeni u svetu, a kada se kaže "beogradska vizantološka škola" onda se misli na samu naučnu elitu.

Na nedavno održanom kongresu u Londonu, našu zemlju predstavljalo je 24 vizantologa i istraživača srodnih disciplina koji su još jednom potvrdili naše visoko rangirano mesto na svetskoj naučnoj sceni. O ugledu i reputaciji Seminara za vizantologiju svedoči i akademik profesor dr Ljubomir Maksimović, direktor Vizantološkog instituta SANU i predsednik Nacionalne asocijacije vizantoloških studija.

– Naši preci, koji su pre sto godina stvarali beogradski univerzitet, shvatili su da je srpskoj sredini neophodan vizantološki centar. To je bilo veoma moderno shvatanje u ono vreme. U Grčkoj, Bugarskoj, Rusiji, vizantološki centri su osnivani tek pola veka kasnije, objašnjava naš sagovornik.

Velika zasluga pripada, pre svega, prof. Georgiju Ostrogorskom, emigrantu iz Rusije i Nemačke koji je još pre Drugog svetskog rata došao na čelo katedre i seminara. Međutim, tek posle ratnog vihora, Ostrogorski uspeva da osnuje Vizantološki institut SANU koji i danas predstavlja osnovnu organizacionu ustanovu za vođenje timskih naučnih projekata i izdavanje publikacija.

– Usudio bih se da kažem da je vizantologija u prethodnih sto godina uvek bila okrenuta onim temama koje su interesovale svetsku vizantologiju u datom trenutku. Kod nas su se najviše istraživale vizantijske državne i društvene institucije. Ono što karakteriše rad naših vizantologa jeste istraživanje vizantijsko-srpske interakcije. U svetu već decenijama zauzimamo dobru poziciju u svetskoj vizantologiji, a više od 25 godina u kontinuitetu držimo stalno mesto potpredsednika Međunarodne asocijacije vizantologa, ističe prof. dr Maksimović koji je u Londonu započeo razgovore o tome da Beograd 2016. godine bude domaćin kongresa svetskih vizantologa.

U našoj zemlji su do sada već održana dva svetska kongresa, jedan u Beogradu 1927, a drugi u Ohridu 1961. godine. Posle razumljive pauze, naš sagovornik smatra da su se danas ostvarili uslovi kada možemo da na pravi način ugostimo naučnike iz čitavog sveta. Zanimljivo je da su vizantolozi, u poređenju sa drugim sličnim strukama, najmanje štete pretrpeli od sankcija zahvaljujući upravo kolegama iz drugih vizantoloških centara u svetu koji su bez prekida održavali kontakt sa srpskim naučnicima.

Prema rečima prof. dr Maksimovića, veliki broj mladih ljudi je zainteresovan za vizantologiju, čak mnogo više nego što fakultet fizički može da primi. Međutim, on smatra da je Srbiji potrebno onoliko naučnika koliko to mogu da podnesu naučni projekti, uopšte naučne i nastavne potrebe.

– U srpskom kulturnom biću ostalo je mnogo vizantijskih elemenata, kao uostalom i u grčkom, bugarskom, ruskom. Reč je o takozvanom vizantijskom krugu. To su pitanja koja interesuju savremenu nauku i savremenu Evropu, i to ne samo u naučnom pogledu, već i u političkom, kulturnom, tvrdi prof. dr Maksimović dodajući da je vizantologija zbog toga disciplina koja ima sigurnu budućnost.

– Naš problem je taj što smo izgubili stariju srednju generaciju koja je sukcesivno odlazila iz zemlje. Taj generacijski jaz je ono što u ovom trenutku pritiska struku. Kad taj jaz biološki nestane otvoriće se i neke nove perspektive. Pronalaze se novi izvori, rađaju se nove metodologije. Suma znanja raste, ljudi pristupaju problemima sa druge tačke gledišta. Mogućnost razvoja postoji i veoma je važna kompatibilnost sa evropskim interesovanjima, napominje naš sagovornik.

Srpski stručnjaci imaju veoma dobru saradnju sa svim važnim vizantološkim centrima. Naše publikacije se šalju na 150 vizantoloških adresa, a isto tako u Beograd iz stranih centara stižu nova izdanja. Snabdevenost stručnom literaturom je izuzetna, a mladima je pružena prilika da svoje znanje usavrše na nekom od važnijih centara u inostranstvu.

-----------------------------------------------------------

Međunarodni projekti

– U ovom trenutku imamo tri važna međunarodna projekta proizašla iz ugovora koji je naša zemlja potpisala sa Grčkom, Francuskom i Nemačkom. I sa te tačke gledišta imamo i jedan formalizovan prozor u svet. Zadovoljan sam uz sve poteškoće koje prate našu nauku u celini. Naše društvo još uvek nije sposobno da odvaja onaj deo nacionalnog dohotka koje odvajaju neke razvijenije zemlje. Zato je, s druge strane, naš pristup uravnoteženiji. Postoje veoma bogate zemlje koje izdvajaju veliku sumu novca za nauku, a koje pokazuju ogromnu nezainteresovanost za neke sfere, naročito kada je reč o humanističkim disciplinama. Toga kod nas nema i nadam se da neće ni biti. Svaka zemlja mora, kao što to Evropska unija i nalaže, da proklamuje i razvija svoje specifičnosti u tom velikom jedinstvu. Ako imate specifičnosti u nauci koje možete ponuditi celom svetu to onda treba i iskoristiti, kaže na kraju našeg razgovora prof. dr Ljubomir Maksimović.