Lament nad Beogradom

Izdavačka kuća Tanesi osnovana je prošle godine, kada je objavila jedanaest knjiga, većim delom grčkih pisaca. Ove godine objaviće šesnaest knjiga, a pokrenute su i tri nove biblioteke.

Posebna poslastica biće izdanje „Lamenta nad Beogradom”, jedne od najlepših pesama Miloša Crnjanskog, sa tridesetak slika i pedesetak crteža Mome Kapora. U prvom izdanju, latiničnom, pesma se objavljuje i na francuskom, engleskom, nemačkom, italijanskom, španskom i poljskom jeziku. U drugom, ćiriličnom, pored pesme, slika i crteža Mome Kapora, nalazi se i CD sa snimkom Miloša Crnjanskog koji čita „Lament” (snimak iz 1971). U oba izdanja su i tekstovi Aleksandra Petrova o „Lamentu” i Nikole Kusovca o slikarstvu Kapora.

Prevodilački i izdavački poduhvat svakako je „Priča o sekaču bambusa/Taketori monogatari”. Ovu najstariju fantastičnu priču u Japanu, sa starojapanskog preveli su Danijela Vasić i Hiroši Jamasaki-Vukelić. Pogovor je napisala Danijela Vasić. Pretpostavlja se da je priča nastala krajem IX ili početkom X veka i od velikog je značaja ne samo za japansku književnost, jer se nalazi na prekretnici od mitoloških priča ka novom autohtonom žanru monogatari (priča). Knjiga je ilustrovana crtežima iz Japana i u svakom pogledu jeste nesvakidašnje, sasvim posebno delo. U istoj biblioteci „Posebna izdanja”, takođe sa crtežima, izlazi i knjiga „Deset noći, deset snova”, koju je Nacume Soseki napisao 1908. godine. Ovo vrhunsko delo, u kome se ukrštaju Istok i Zapad, prepuno tajanstvenosti i zenovske zagonetnosti, s japanskog je prevela Snežana Janković, a izuzetan pogovor napisala je Kajoko Jamasaki.
U biblioteci „Srpska književnost” izašao je roman Simona Simonovića „Hoću-neću” i knjiga priča Saše Hadži Tančića „Lepi grobovi”. Knjigom „Sabrane priče” Edgara Alana Poa Tanesi najavljuje značajna dela svetske književnosti. Nova biblioteka „Maboroši”, u narednih nekoliko godina, predstaviće najbolje japanske romane XX veka. Na ovogodišnjem Sajmu pojaviće se šest romana: Nacume Soseki „Duša/Kokoro” (prevod s japanskog Snežana Janković, pogovor Kajoko Jamasaki), Đunićiro Tanizaki „Ključ” (prevod s japanskog i pogovor Dragan Milenković), Jukio Mišima „Ispovest maske”, prevod s engleskog Zorica Savić-Nenadović i Branislava Jurašin, pogovor Margerit Jursenar), Ibuse Masuđi „Crna kiša” (prevod s japanskog i pogovor Dejan Razić).

Tu su i romani dvojice japanskih nobelovaca: Jasunari Kavabaa „Lepota i tuga” (prevod s japanskog i pogovor Ljiljana Marković) i Kenzaburo Oe „Lično iskustvo”, s njegovim tekstom „Kako sam pisao ’Lično iskustvo’”. Roman jednog od najpoznatijih japanskih živih pisaca i jednog od najprevođenijeg u svetu, s japanskog je preveo i pogovor napisao Dragan Milenković. Tanesi će objaviti i njegove „Četiri novele”, ispunjene strastvenim i nesvakidašnjim vizijama, među kojima se izdvaja „Lovina”. Posle velikog uspeha knjige „Veštine senčenja” (najbolje japanske priče XX veka), Tanesi je pripremio drugu knjigu „Veštine senčenja”, u kojoj se nalaze priče dvadesetoro najznačajnijih japanskih pripovedača, među kojima su Nacume Soseki, Kafu Nagai, Rjunosuke Akutagava, Osamu Dazavi, Kobo Abe, Jukio Mišima...

Z. R.