Nervozni i besni pisac

Isto kao i ispred Zvezdara teatra i u Košutnjaku, publika je čekala pola sata da počne predstava. Samo što preksinoć nije padala kiša. Pripremajući se psihički za tročasovnu predstavu bez pauze, lepu vest šapnuo nam je prijatelj koji je od samog početka na Bitefu: "Ne traje tri, nego sat i 50 minuta!" Naravno da smo obradovali i druge tom vešću, jer – ko se poigravao, ne znamo, ali nije duhovito s obzirom da gotovo i nema prevoza u gustoj šumi oko Pionirskog grada.

Na sreću pasa lutalica nije bilo, ali se zato neopisiv smrad širio sa scene već na samom početku španske predstave "Priča o Ronaldu, klovnu iz Makdonaldsa" pisca Rodriga Garsije. Polivani jogurtom, vinom, koka-kolom i koje čime, glumci su igrali, pričali, animirali konopcima gledaoce koji su se dali u beg kada je kečap počeo da pršti po prvim redovima.

Na nekim gostovanjima u svetu, glumci su, čuli smo, ostajali bez publike koja je masovno napuštala predstavu. Ovde to nije moglo, vrata su bila zaključana, ali se veliki broj ljudi premestio na bezbednu udaljenost. Jovan Ćirilov je stameno izdržao do kraja, čak je i, sav umazan kečapom, svojski vukao konopac dobačen u gledalište. Ali, mazohizam publike već je poslovičan, podrazumeva se na Bitefu. Tako je selektor odbacio grube primedbe glumaca kako su "Srbi apatični i sumorni, i da više nikad neće doći na ovaj festival".

Mi, pak, mislimo da nam je dovoljno i ovo jer, posle "livingovaca" ovako radikalnu predstavu ruženja do krajnjih anarhističkih granica nismo doživeli, videli, i – omirisali!

I susret sa stvaraocima protekao je uz nervozu i bes pisca Rodriga Garsije koji nije prihvatao čak ni komplimente, govoreći stalno da je bilo dosta pitanja i da su on i glumci strašno gladni. A toliko je hrane i preliva pobacano po sceni!

Inače, saznajemo ekskluzivno, da će se predstava "Priča o Ronaldu, klovnu iz Makdonaldsa" biti na repertoaru pozorišta "Duško Radović". Isti tekst, ali u drugačijoj estetici, biće premijerno izveden u režiji mladog Damira Todorovića, a izvođen u prostoru Muzeja savremene umetnosti na Ušću. Da podsetimo da je u anketi pariskog "Monda", među troje najboljih dramskih pisaca poslednjih deset godina, naša Biljana Srbljanović na prvom mestu, na drugom je Rodrigo Garsija, a na trećem Marijus fon Majenburg.

Danas se završava bizarna predstava vožnja šleperom "Kargo Sofija – Beograd", a u Ateljeu 212 je repriza Brukove predstave, dok je nova premijera – "Ja samo izgledam mrtav" na sceni "Sava centra". Igra se na tri jezika, danskom, italijanskom i nemačkom. Predstava razotkriva zastrašujuće aspekte Andersenovih putovanja i fantazija, muzika je komponovana za dvanaest glasova mešovitog hora. Autor predstave je Kirsten Dehlholm (1945), osnivač i umetnički direktor Trupe Hotel Pro Forma (osnovan 1985). Sve je na granici teatra i izložbe, komponovanje vizuelnih umetnosti, eksperiment ali na visokom, profesionalnom nivou.

-----------------------------------------------------------

Četiri tone publike

Danas se završava trodnevna predstava u šest izvođenja "Kargo Sofija – Beograd". Sa publikom – samo 48 gledalaca – u šleperu, za uz dva autentična bugarska šofera, predstava pripada trupi Rimini Protokoli (Nemačka/Švajcarska), reditelj je Štefan Kaegi, Švajcarac, a producent Gete institut iz Sofije i X Habbel am Ufer Berlin. U dvočasovnoj vožnji, kao u kakvom rialiti šou, gledaoci, "nas četiri tone", kako nam je rekao jedan od vozača ovog šlepera koji je nekada u vreme sankcija prevozio u našu zemlju toalet papir, voze se na najneobičnija mesta, ka neobičnim susretima. Od Luke Beograd, Donjeg grada na Kalemegdanu, slušali smo neobičnu životnu priču i videli grad iz druge vizure. Danas su dve poslednje predstave, sa početkom u 12 i 18 časova i sa krajnjom odrednicom kod "Sava centra". Odatle, snalazite se sami za prevoz.