Neki vole podzemlje

Od našeg specijalnog izveštača
HAIFA, septembra – "Znate, svi koji su ostali u gradu bili su u službi civilne zaštite. Naravno, decu svih uzrasta smestili smo u podzemna skloništa koja su verovatno i najbolja u svetu. Pod zemljom smo im za ta 34 dana bombardovanja od strane Hezbolaha omogućili kompletan život, škole, dvorane za sportove, kuhinje, spavaonice, dečje vrtiće, sve to bilo im je besplatno. Napolju su padale rakete, ali deca su nam bila na sigurnom. I oni koji su napustili grad, i otišli na jug zemlje, na novim lokacijama su prihvaćeni i sve im je bilo besplatno", objašnjavao mi je ovih dana u svom kabinetu zamenik gradonačelnika Haife gospodin Zvi Dehri.

"No, sada, kada je bombardovanje prošlo, imamo novi problem. Grupa građana Haife, koja je ta 34 dana rata bila u podzemnim skloništima neće da izađe napolje. To su, inače, naši građani poreklom iz Rusije, u Haifi ih ima mnogo i oni mi kažu da im je jeftinije da ostanu da žive u podzemlju nego da se vrate gore na površinu. Šta da radimo, stanovi u Haifi i komunalije, sve je to dosta skupo, a u u podzemlju sve je besplatno. Na znam šta da radim, videćemo kako da ih privolimo da, ipak, za stalno izađu napolje", ozbiljno mi se požalio gospodin Dehri. Jedva sam se uzdržao da ne prasnem u smeh, ne bi bilo pristojno.

Napolju, Haifa je blistala pod suncem, plaže prepune, na ulicama živost mediteranskog grada. Oštećenja od raketa Hezbolaha i nisu tako vidljiva, iako mi gospodin Dehri kaže da je šteta samo u Haifi oko 30 miliona dolara. Hezbolah je nastojao da pre svega pogodi industrijsku zonu grada gde su hemijska postrojenja. Nekoliko raketa palo je u neposrednoj blizini čuvene bolnice Rambam koja je zbrinjavala sve ranjenike sa severa države.

"Rambam je živeo i radio i pod raketnom vatrom", kaže mi direktor odeljenja za odnose sa javnošću gospodin David Ratner. Na odeljenju za intenzivnu negu oporavlja se i narednik Boris Novicki, poreklom iz Rusije. Pogođen je rafalom iz "kalašnjikova" za vreme borbi na izraelsko-libanskoj granici. U krevetu uz njegov leži njegov deda, kada je čuo da mu je unuk ranjen dobio je infarkt.

"Smestili smo dedu uz unuka, mislimo da je to najbolje za oporavak obojice", objasnio mi je David Ratner.

Sa hotela "Dan panorama" pruža se najbolji pogled na obalski deo Haife. Luka je u prvom planu, vojni i trgovački deo luke. Uz jedan lukobran usidrena je raketna korveta "Hanit" klase "sar-5". I ona se na neki način oporavlja. Još 14. jula Hezbolah je na nju lansirao dve protivbrodske rakete. Prva je pogodila raketnu korvetu nekih 16 km udaljenu od libanske obale ubivši četiri člana posade, dok je drugi projektil potopio kambodžanski trgovački brod udaljen 60 km od obale. Posada tog broda je spasena.

Korveta "Hanit" bila je na zadatku pomorske blokade Libana, a pogođena je iranskom krstarećom protivbrodskom raketom tipa "nur", inače iranskom verzijom kineske rakete C-802 "kaskad". To je radarski vođena raketa i za njeno lansiranje potrebna je radarska stanica za navođenje. Po svemu sudeći, Hezbolah je radarske informacije dobijao od radarske stanice libanske ratne mornarice koja se nalazi južno od Bejruta. Brodski senzori i sistemi za automatsku samoodbranu korvete "Hanit" nisu bili uključeni u trenutku kada je Hezbolah ispalio projektile. Šef pomorskih operacija izraelske ratne mornarice kontraadmiral Noam Faig najavio je istragu u vezi s tim slučajem.

U Haifi – i ljudi i brodovi vidaju rane od nedavnog rata...