Nepravilnost u svakoj trećoj pekari

U trećini pekara u Srbiji postoji bar jedna nepravilnost, pokazali su rezultati velike kontrole kvaliteta hleba koju je početkom godine u 170 gradova širom zemlje sprovelo Ministarstvo poljoprivrede.

Kontrolisane su uglavnom manje pekare, jer u njima, kako kažu u poljoprivrednoj inspekciji, ima najviše problema. Od 728 objekata u čak 236 uočene su nepravilnosti.

I dok je utvrđeno da 58 pekara nema minimalne tehničke uslove za proizvodnju hleba, prema rezultatima istog istraživanja, ova osnovna životna namirnica na našem tržištu zadovoljavajućeg je kvaliteta.

Takvi rezultati mogu da unesu zabunu među potrošače, ali u inspekcijama objašnjavaju da kršenje pojedinih propisa ili neispunjavanje svih uslova iz pravilnika ne mora da znači da je vekna lošeg kvaliteta.

– Dužnost svakog pekara je da nov prehrambeni proizvod, u ovom slučaju hleb, pošalje na analize, a to mora da uradi i uvek kada menja proces proizvodnje ili počne da koristi nove sirovine. To nisu ispoštovale 172 pekare – rekao je Nenad Vujović, načelnik poljoprivredne inspekcije, u čijoj je nadležnosti kontrolisanje kvaliteta ove namirnice.

Najveći broj nepravilnosti odnosio se upravo na to što pekari nisu obavili takve analize, a to se evidentira kao nepravilnost iako su njihove vekne ispravne.

Slično je i sa deklarisanjem, drugom velikom boljkom naših pekara i trgovaca. Zdravlje građana neće ugroziti pogrešno navedena gramaža ili kada se obojeni hleb označi kao crni. Ali, u svakom slučaju, reč je o obmani potrošača i o prekršaju.

Što se tiče deklaracija, grešaka je bilo u 118 objekata, a potrošači bi valjalo da znaju da su pekari dužni da osim upakovanog, deklarišu i hleb koji prodaju u rinfuzu. Zato, kažu u inspekcijama, trgovac mora da osim cene na rafu istakne naziv proizvođača, kao i gramažu. Bilo je, ipak, i pekara u kojima su pronađene vekne koje bi mogle da ugroze zdravlje potrošača.

– U tri uzorka pronađene su povećane količine olova. Te pekare su zatvorene i podnete su krivične prijave, a odmah je usledilo i ispitivanje brašna, vode i drugih sirovina – objasnio je Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, a, kako saznajemo, reč je o pekarama u tri vojvođanska grada – Somboru, Zrenjaninu i Kikindi.

Nakon dobijanja rezultata analiza u 22 pekare je zabranjena proizvodnja, podneto je 226 zahteva za pokretanje prekršajnih prijava, a inspektori su izdali i 203 rešenja za otklanjanje nedostataka, navodi se u saopštenju poljoprivredne inspekcije.

Januarska akcijska kontrola kvaliteta i bezbednosti hleba prva je koja je sprovedena u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane, usvojenim pre više od godinu dana, a inicijativa je potekla od Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).

– To smo uradili jer nam se već dugo javljaju potrošači koji imaju primedbe na kvalitet hleba. Ovi rezultati nisu konačni, jer sigurno ima nepravilnosti i u nekim pekarama koje ove kontrole nisu obuhvatile – kaže Goran Papović, predsednik NOPS-a.

Ipak, prvi čovek Generalnog inspektorata ocenjuje da je kvalitet hleba u Srbiji zadovoljavajući. Nisu pronađene vekne začinjene nedozvoljenim aditivima ili konzervansima, nije bilo hleba sa žiškom ili pikavcima, niti brašna po kojem su šetali miševi.

– Sada znamo koji su najveći problemi u pekarskoj industriji i iniciraćemo donošenje novih pravilnika o hlebu. Uvideli smo i da su pojedinim pekarima potrebna uputstva i pozivamo ih da nam se jave za savete – kaže Pajkić.

----------------------------------------------------------------------- 

Vrlo dobar kvalitet

Hleb na beogradskom tržištu uglavnom je vrlo dobrog kvaliteta pokazalo je poslednje istraživanje, koje je u martu protekle godine sproveo beogradski Pokret za zaštitu potrošača.

– Ispitivanjem je bilo obuhvaćeno 38 uzoraka hleba različitih proizvođača koji se prodaju u Beogradu, a laboratorijska ispitivanja izvršena su na Institutu za prehrambenu tehnologiju Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Nijedan uzorak nije bio opasan po zdravlje potrošača, a odličnog kvaliteta bilo je 34,2 odsto hleba. Vrlo dobrog 42 odsto, a dobrog 13,19 odsto uzoraka ovog pekarskog proizvoda. Stepen kiselosti, vlaga i procenat soli uglavnom su u skladu sa propisanim normama – objasnio je Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.

------------------------------------------------------------------------- 

Hasap obavezan od juna 2011. godine

„Prema Zakonu o bezbednosti hrane predviđeno je da i pekarska i konditorska proizvodnja imaju uveden Hasap standard, odnosno ovaj propis nameće obavezu uspostavljanja sistema samokontrole svima koji se bave proizvodnjom hrane. Svi su u obavezi da poslovanje usklade sa Zakonom najkasnije dve godine od dana stupanja ovog zakona na snagu, tako da je 10. jun 2011. godine rok kada će i proizvođači pekarskih i konditorskih proizvoda biti u obavezi da u potpunosti uspostaveHasap sistem”, rekli su u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede.

Glavni cilj Hasapa je, dodaju, da se uspostavi preventivnisistem koji osigurava bezbednost hraneu svakoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije, čime se doprinosi eliminisanju rizika ili njegovom smanjenju na prihvatljiv nivo po zdravlje ljudi.

– Umesto tradicionalnog načina kontrole gotovih proizvoda, Hasap sistem deluje preventivno tako da se najpre identifikuju rizične tačke proizvodnje – kažu u ovom ministarstvu.