Jedini logičan potez

Pominjanje Kosova i Metohije u budućem ustavu Srbije za većinu parlamentarnih stranaka koje su se u republičkoj skupštini usaglasile oko ovakvog rešenja, predstavlja zapravo jedini moguć, logičan i legitiman potez države i građana u ovom istorijskom trenutku. Ali, o konkretnim efektima ustavnopravne formulacije kojom se Kosmet definiše kao pokrajina koja ima suštinsku autonomiju na teritoriji Srbije, govori se sa većim ili manjim ustezanjem i oprezom.

Andreja Mladenović, portparol Demokratske stranke Srbije, ističe da se ovakvim ustavnim rešenjem kaže da je za Srbiju neprihvatljivo nametnuto rešenje za status Kosova i Metohije koje znači kršenje međunarodnog prava. Prema njegovim rečima, ovakav potez ne pokazuje nemoć države, kako neki govore, nego konstatuje činjenicu, a ona glasi da je po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija Kosmet deo Srbije. Naravno, dodaje Mladenović, ne isključuje se mogućnost da se ta činjenica promeni, odlukom SB UN, ali DSS će Kosovo i Metohiju uvek tretirati kao sastavni deo Srbije. Izbegavajući da ocenjuje šta bi ovakvo rešenje moglo konkretno da znači u varijanti otcepljenja Kosmeta, Mladenović navodi da se ovakvim ustavnim rešenjem i država Srbija obavezuje da se prema Kosmetu uvek odnosi kao prema delu svoje teritorije. "Očekujemo da će se i međunarodna zajednica, preko Saveta bezbednosti i Kontakt grupe, odnositi prema Kosmetu kao prema delu teritorije suverene i demokratske države", kaže Mladenović.

– Ovim pokazujemo rešenost da zaštitimo suverenitet i teritorijalni integritet naše države na ustavnopravni način. Srbija ovim ne određuje kakvi će biti odnosi te pokrajine sa centralnim vlastima u Beogradu. Ovo je samo statusno rešenje, a za dogovor o detaljima, kao što je, na primer, decentralizacija, služe pregovori koji su u toku – kaže portparol DSS-a.

Još dosta nepoznato

I Milan Marković, potpredsednik Narodne skupštine Srbije i visoki funkcioner Demokratske stranke, kaže da je teško govoriti o neposrednim efektima ovakvog ustavnog rešenja, jer u kosovskoj računici ima još dosta nepoznatih da bismo mogli govoriti šta će biti u budućnosti.

– Ali, nesporna je činjenica da je važno da u novom ustavu, kao i u svim prethodnim, bude sadržano to pitanje – da je Kosovo deo teritorije Srbije. U tom smislu, mi smo, jednostavno, izrazili naš politički stav, a mislim i stav većine građana Srbije, o sasvim prirodnoj i legitimnoj želji da sačuvamo teritorijalni integritet zemlje. Ne vidim šta bi drugo bilo koja država na svetu ili bilo koji ustavotvorac ili zakonodavac uradili u sličnoj situaciji, posebno ako je reč o faktičkom i ustavnopravnom kontinuitetu – ističe Marković.

Prema njegovim rečima, nijedna od značajnijih političkih stranaka u Srbiji ne prihvata rešenje kojim bi Srbiji bio jednostrano oduzet deo teritorije. Kako kaže, realna situacija je drugo pitanje, ali ona ne znači da treba da prestanemo da želimo i ispoljavamo svoje legitimne interese.

Srđan Srećković, potpredsednik Srpskog pokreta obnove, koji je koalicioni partner DSS-a u Vladi Srbije, nešto je konkretniji. On kaže da je "ovo jasna poruka Narodne skupštine Srbije i svih građana da mi ne možemo da prihvatimo nametnuto rešenje (koje je rezultat trenutnih odnosa u međunarodnoj zajednici) i da ćemo u slučaju nezavisnosti Kosova zadržati pravo da se na demokratski i civilizovan način, jednog dana kada dođe do promene međunarodnih okolnosti, izborimo da Kosovo bude u Srbiji".

– Mi ćemo u ustavu kao država reći da ne odustajemo od našeg prava da Kosovo bude deo Srbije. Ovakvo rešenje apsolutno može da ima efekta, ostavlja otvorena vrata za kasnije poteze. Naš pregovarački tim (posebno lider naše stranke Vuk Drašković) analizirao je veliki broj mirovnih sporazuma koji su postizani u evropskoj i svetskoj praksi u prethodnim vekovima. Različita rešenja su moguća i na nama je da ih tražimo. Posle Drugog svetskog rata, recimo, SSSR je bio stalni član SB UN, ali su Belorusija i Ukrajina imale posebne stolice u UN – kaže Srećković.

Srbija radi šta može

Ipak, ostaje pitanje kako vratiti Kosmet ako većina stanovništva koja tamo živi bude protiv toga ili, još gore, ako tamo tog "jednog dana" više ne bude bilo Srba? Srećković na ova pitanja odgovara konstatacijom da je obaveza i prioritet države Srbije da, bez obzira na politički status Kosmeta, Srbima u toj pokrajini osigura bezbednost i omogući ekonomski opstanak i napredak. Kosovo bez Srba, naravno, kako ističe, ne bi nam pogodovalo, ali očekuje se da se ovakvim ustavnim rešenjem, i u najnepovoljnijoj varijanti za Srbiju (proglašenje nezavisnosti Kosmeta), obezbedi povratak te teritorije jednog dana.

O istom pitanju o budućnosti Kosova bez Srba, odnosno njegovom povratku u sastav Srbije u slučaju njegove nezavisnosti, i Gordana Pop-Lazić, potpredsednik Narodne skupštine i Srpske radikalne stranke, ima optimističan stav. "Teritorija je teritorija, a nama Albanci niti smeju da smetaju, niti nam smetaju. Nama smetaju teroristi na KiM. Možemo da živimo i sa Albancima i sa kim god hoćete, ali u miru. Postoje pravila u jednoj državi koja svi moraju da poštuju, bez obzira na ime, veru... I samo je to važno. A teritorije se ne odričemo. To bi bila istorijska jeres", ističe ona.

Govoreći o efektima predloženog ustavnog rešenja o južnoj pokrajini, Gordana Pop-Lazić ističe da ne može da pretpostavi kako će se ponašati međunarodna zajednica. Srbija radi ono što može. "Iako je Kosmet i u važećem ustavu Srbije, ponovo insistiramo na tome da je ta pokrajina sastavni deo Srbije sa širokom autonomijom. Kad to uradimo, sve ono što druge države budu uradile u smislu priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije predstavljaće nelegitiman čin", ističe ona.

I poslanici Vladimir Homen (G17 plus) i Milorad Vučelić (SPS) juče su istakli da unošenje Kosmeta u preambulu ustava izražava jedinstven stav stranaka u Srbiji, koji govori kako Srbija vidi budućnost južne pokrajine i koji je važan za dalji tok pregovora o njenom statusu.