Malo je Roma zaposleno, ali svi rade

Moramo napraviti razliku između zaposlenog i onoga ko radi. Malo je Roma zaposleno. Ali svi rade. Rade i deca koja bi morala da budu u školi i u toplim domovima i obdaništima. Rade najteže poslove po najnižoj ceni. Oko 8.000 porodica živi od sakupljanja sekundarnih sirovina. Oko 12.000 porodica na selu živi od poljoprivrednih poslova, kao nadničari na poljima. Oko 20.000 fizičkih radnika je na građevinama Srbije. Osnovno obeležje društveno-ekonomskog položaja većine Roma je nizak stepen ekonomske aktivnosti, ali i te kako visok stepen formalne nezaposlenosti, rada „na crno” i gotovo stopostotna isključenost Roma iz javnih institucija.

Primer za ignorisanje Roma od strane vlasti je oblast reciklaže. Romi sakupljači su osnovna karika u ovoj privrednoj grani koja je najprofitabilnija a oni, sakupljači, najsiromašniji, bez rešenog radnog statusa. U Srbiji Romi sakupljači uplate u državni budžet svake godine oko 50 miliona evra poreza i donesu profit trgovcima u visini od oko 120 miliona evra. O doprinosu zaštiti životne sredine i energetske uštede može se samo pretpostaviti.

Od petooktobarskih promena očekivalo se mnogo više. Evo, prošlo je deset godina od tada. Ima Roma u desetak skupština opština i nekoliko opštinskih veća kao članova neromskih partija. Što se tiče državnog nivoa, imamo dva poslanika Roma u Skupštini Srbije, na koje nismo baš ponosni. Ali i to je „nešto” u procesu učenja demokratije. Inače, u državnoj upravi, bez vojske i policije, zaposleno je oko 38.000 ljudi. Tu gotovo da nema Roma. Kad god zatražimo od vlasti da ispune drugi član Ustava Srbije i Zakona o državnim službenicima koji ih obavezuje na zapošljavanje pripadnika etničkih manjina, oni nam kažu da se baš u tom trenutku radi na racionalizaciji državne uprave. Tako su u ovoj 2010. godini zaposlili 2.000 novih članova svojih partija koji će primati platu iz državnog budžeta na račun građana Srbije, pa i samih Roma.

Dekada Roma u Srbiji je jedan od najuspešnijih reformskih projekata. Za samo pet godina postigli smo to da imamo hiljadu studenata Roma na fakultetima u Srbiji. Povećan je upis dece u predškolsko obrazovanje za nekoliko puta. Zdravstveni medijatori Romi polako menjaju postojeće zdravstveno stanje Roma. Zapošljavanje i mere podsticanja zapošljavanja Roma daju vidljive rezultate. Institucionalizovan je mehanizam uspešnosti u Vladi Srbije za rešavanje problema Roma. Sredstva koja vlada izdvaja za Rome su sve veća i efektnija. Potpredsednik Vlade Đelić je za nekoliko godina preokrenuo loš početak Dekade Roma u Srbiji. Ministarstvo socijalne politike i sam ministar Ljajić bez velike reklame i u tišini čine velike napore da poboljšaju socijalne mere prema Romima. Ministarstvo ekonomije takođe.

Ostaje problem romskih naselja i zapošljavanja visokoobrazovanih Roma u državnim institucijama. To se ne pomera. Teče dragoceno vreme i pored evropskih fondova koji nam stoje na raspolaganju.

Kako integrisati Rome u društvo Srbije? Kako će neko integrisati Rome u društvo u kojem najveća veselja i svadbe počinju romskim pesmama? Gde ima na stotine mešovitih brakova, pobratimstava i kumstava... Integracija podrazumeva učešće Roma u procesu donošenja odluka. Zbog toga mi insistiramo na mestima u ministarstvima gde se donose odluke i gde se kreira budućnost društva u kome živimo. Romi su integrisani u srbijansko društvo, nismo integrisani u državnu upravu i administraciju.

*Predsednik Izvršnog odbora YUROM centra u Nišu