U ritmu modernog doba

Kineski dirigent Muhai Tang (61) nije od juče – u Beogradu, ali sutra, na Kolarcu, našoj publici prvi put će se predstaviti kao šef-dirigent Beogradske filharmonije, koja ga najavljuje kao svoj najveći događaj sezone. Istaknuti umetnik trenutno je angažovan u još nekoliko uglednih orkestara, a njegov muzički put na Zapad vodio ga je preko čuvene Berlinske filharmonije. A to kao da nam sve kaže!

Vi ste se dokazivali za pultom najvećih svetskih orkestara, od Berlinske filharmonije do Simfonijskog orkestara San Franciska. Na toj Vašoj velikoj muzičkoj „mapi” gde je Beogradska filharmonija?

– To je orkestar visokog kvaliteta, mlad i po godinama i po strasti sa kojom izvodi muziku. Krase ga i izuzetan entuzijazam i energija, koju sam odmah prepoznao kada sam prvi put stao na pult ispred njih. Razlika između Beogradske i, recimo, Berlinske filharmonije je u brzini i, uopšte, odnosu prema radu. Moderan način života je takav da zahteva brzinu i efikasnost. Velike orkestre na to primorava i finansijski pritisak i veliki broj programa koje izvode. To ne znači da se u Beogradu manje efikasno radi, ali je ritam drugačiji.

Već ste stajali pred ovim orkestrom, a sad ste njegov šef-dirigent, tri godine. Šta biste najviše voleli da čujete kad se ova „priča” bude završila?

– Za početak, imam dobru bazu koja mi dozvoljava da u najkraćem roku očekujem još više umetničke domete. U svakom slučaju, optimista sam da ćemo veoma brzo zajednički postići ciljeve koje sam postavio. U početku ću birati popularnija i poznatija dela, koja treba da doprinesu da se još bolje upoznam sa orkestrom, ali i da ih publika čuje u našoj osveženoj interpretaciji. U drugoj i trećoj sezoni treba još više da težimo podizanju umetničkog nivoa. Tu nas očekuje izazov težih i zahtevnijih programa. Voleo bih da podignem umetnički nivo orkestra, ali ne izvođenjem kompleksnih dela, teških za razumevanje, već izborom repertoara koji će zadovoljiti i ukus publike.

Trenutno imate redovne angažmane u nekoliko orkestara, na više kontinenata. Koliko Vas ti „razni svetovi” kao umetnika motivišu?

– Muzika je univerzalna, zbog toga je i tako posebna. Ona je najsavršeniji umetnički izraz, upravo zbog toga što spaja ljude, bez obzira na naciju ili jezik. Iako je meni, kao dirigentu, verbalna komunikacija važna, dešava se da se sa muzičarima razumem samo jednim pogledom ili izrazom lica. U poslednjih nekoliko godina dirigujem orkestrima u Južnoj Americi, na šta sam se dugo odlučivao, što zbog lošeg imidža tog podneblja, što zbog nedostatka muzičke tradicije. Međutim, sada rado odlazim tamo, a isto je bilo i sa Afrikom. Postoje kulturološke razlike kojih dirigent mora biti svestan kad planira svoj rad na programu. A te razlike uvek inspirišu i puno toga se nauči! Da se misli i komunicira na višem nivou, što uz muziku nije teško.

Potičete iz porodice umetnika...?

– Moj otac je bio poznati režiser (Ksjaodan Tang prim.aut.) a majka takođe zaposlena u filmskoj industriji. Naši životi su se dramatično promenili posle Kulturne revolucije, jer su se umetnici, koji su do tada bili najcenjeniji u Kini, počeli tretirati kao najniži društveni sloj. To je, u stvari, bio prelomni trenutak u mom razvoju, ne samo kao umetnika, već kao ličnosti. Naučio sam da se čovek gradi u teškim vremenima, jer ko zna šta bih ja postao da nisam imao takav put, možda bi me svi gledali kao „sina onog poznatog režisera”. Ovako sam naučio kako da ustanem i izborim se za sebe.

Zapadu Vas je „otkrio” Herbert fon Karajan. Po čemu najviše pamtite svog slavnog kolegu?

– Uspomena na njega je sveža i živa, a najviše ga pamtim po dve stvari. Prvo, to je njegova fantastična koncentracija i fanatična usmerenost ka cilju. On nikada nije traćio ni jedan sekund u životu. A drugo, način na koji je svojim dirigovanjem ljude dovodio bukvalno do suza. Imao je nešto dirljivo u sebi i umeo je da dotakne ljudsko srce.

M. Šehović

---------------------------------------

Trombon na početku „Jeseni”

„Jesen” Beogradske filharmonije počinje sutra uveče, potrajaće još četiri naredna petka i tu je kraj ovog muzičkog ciklusa, jednog od šest u tekućoj sezoni našeg najvećeg orkestra. Uz dirigenta Tanga, na Kolarcu će se publici predstaviti i gost Krasimir Stefanov, istaknuti bugarski trombonista koji radi u Švajcarskoj. Na programu su: J. Brams – Varijacije na Hajdnovu temu; A. Tomazi – Koncert za trombon i orkestar; A. Dvoržak – Simfonija br. 9 (Iz Novog sveta).