Prijava odmah posle prve sumnje

Kada se protiv pojedinih lekara beogradske Hitne pomoći izgovore teške optužbe – da nisu reanimirali, odnosno vraćali u život bolesnike, a sve, navodno, da bi rodbini uručili vizitkarte privatnih pogrebnika i na taj način povećali svoje male zarade, normalno je da se pokrene lavina etičkih pitanja.

Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć, odnosno služba Hitne pomoći, nikada nije bio ustanova u kojoj se radilo u miru i tišini. Ovaj put optužbe su zaista skandalozne. Javna je tajna da već duže, ne samo u službi Hitne pomoći, već i u mnogim drugim zdravstvenim ustanovama, zdravstveni radnici rade posao dojavljivača smrtnih slučajeva privatnim pogrebnim preduzećima i da za to bivaju novčano nagrađeni.

Svojevremeno je izbila afera u bolnici u Sremskoj Kamenici kada je odeljenska sestra pogrešila, pa vest o smrti dojavila rodbini još živog pacijenta. Ovaj put se otišlo mnogo dalje: lekari su optuženi ne samo da su u dosluhu sa grobljanskom mafijom, nego da joj "nabacuju" posao, tako što ne rade reanimaciju pacijenata!

Profesor dr Marko Kontić, predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, u izjavi za "Politiku" kaže da direktor Hitne pomoći, dr Borko Josifovski, nije smeo da u javnost iznosi takve optužbe.

– Postoji Kodeks lekara SLD, u kojem je jasno navedeno da niko ne može davati izjave za javnost ako govori o radu drugih lekara, a bez saglasnosti SLD. Etički komitet je još u martu ove godine jasno poručio da će se zalagati za javnost i transparentnost rada, što znači da će svaka informacija o lečenju biti dostupna porodici i javnosti, ali po utvrđenoj proceduri. Kodeks, nažalost, u ovom slučaju nije poštovan. Direktor Hitne pomoći je bio dužan da posle prve sumnje u rad svojih lekara napiše prijavu zdravstvenoj inspekciji, a ne da negde u fioci čuva 49 slučajeva i da ih izvuče u momentu kad mu odgovara – kaže profesor Kontić, izražavajući iznenađenje ovakvim postupkom, jer direktora Hitne pomoći ocenjuje kao korektnog i stručnog kolegu.

Toga nema nigde u svetu

Dr Kontić napominje da je posao lekar u Hitnoj pomoći enormno težak i zahtevan. Dodaje kako je poslednjih godina Ministarstvo zdravlja mnogo učinilo na poboljšanju opreme i vozila, po ugledu na razvijene službe, i zaista je čudno ako se, kao što u optužbama stoji, to ne koristi.

– Nigde u svetu lekari ne čekaju penziju u Hitnoj pomoći. Praksa je da se u urgentnim službama zadržavaju određeno vreme, da se smenjuju, odlaze, jer je to jako naporan posao, gde su ljudi stalno pod pritiskom i stresom. Očigledno je da su u gradskoj Hitnoj pomoći duboko narušeni međuljudski odnosi. U ovoj ustanovi svake dve-tri godine dolazi do previranja. Smatram da je to zato što nikako da usvojimo koncepciju organizacije hitne pomoći kakva je u svetu, da u njoj rade ljudi osposobljeni za enormne napore, ali koji će za to biti i dobro plaćeni – ukazuje dr Kontić.

Profesor dr Dragan Vučović, šef Katedre za urgentnu medicinu Medicinskog fakulteta i direktor Službe za anesteziju i reanimaciju Urgentnog centra, u izjavi za "Politiku" nije krio ogorčenje zbog zbivanja u ovoj vitalnoj zdravstvenoj službi. On optužuje sadašnjeg direktora dr Josifovskog da je pre godinu ukinuo svaku saradnju sa Katedrom za urgentnu medicinu.

– Savremena medicina se zasniva na superviziji i hijerarhiji u radu. U Hitnoj pomoći ne postoji stručan nadzor, ne drže se jutarnji sastanci, kao što se to radi u svim drugim zdravstvenim ustanovama, gde svakoga jutra svako polaže račune za ono što je prethodne noći i dana urađeno i gde mladim lekarima bride prsti kada rezimiraju šta su uradili. U Hitnoj pomoći, koliko je meni poznato, još pre tri meseca toga nije bilo. Ujutru lekara niko nije pitao zašto mu je umro pacijent, koje je mere preduzeo, šta su uradili... Samo jedni drugima predaju smenu. To je u organizaciji urgentne medicine nedopustivo – kategoričan je profesor Vučović.

Na pitanje da li postoje standardizovana medicinska pravila o postupku reanimacije – na primer, koliko ona treba vremenski da traje, kod kojih bolesnika se preduzima, na koji način, naš sagovornik kaže da je u ovom trenutku teško dati odgovor.

Uznemireni građani

– Ne postoji lekar, pa to ne bih mogao ni ja, kao specijalista za anesteziju i reanimaciju, niti bilo ko drugi, koji bi sada mogao da rekonstruiše mere reanimacije koje su prozvani lekari uradili ili nisu uradili, pa je zbog toga neko umro. To je sada prosto nemoguće dokazati – dodaje profesor Vučović.

Dr Zoran Milićević, hirurg iz Kliničko-bolničkog centra "Zvezdara" i sekretar Etičkog komiteta SLD u prošlom mandatu, kaže da je u ovom času najvažnije što hitnije odvojiti lične, profiterske i političke motive od profesionalnih i stručnih, jer je zbog poslednjih događaja dovedeno u pitanje poverenje između pacijenta i lekara, što je osnovna pretpostavka svakog lečenja. Dr Milićević kaže da su ovi događaji uznemirili sve ozbiljne građane.

– Ukoliko se ne pokaže da je izjava direktora Hitne pomoći politički motivisana, ono što je on izgovorio, po mom mišljenju, predstavlja moralno-etički slom medicinske prakse u Srbiji. Zaista smo svašta doživeli, ali će i lekari i obični ljudi osetiti mučninu kad pročitaju da neko nije pokušao da vrati u život čoveka. Sve to mora da bude potpuno rasvetljeno kako bi se vratilo poverenje u lekare. Pitam se samo kome je bila potrebno stvaranje ove klime straha i nepoverenja – pita dr Milićević