Utakmica u kojoj mora da se pobedi

Inicijativa "Politike" o određivanju države porema sportu i kroz Ustav izazvala je pozitivne reakcije u sportskoj, pa i u delu političke javnosti, i na tu temu sigurno će biti još dosta reči u periodu donošenja Ustava, a pre svega u javnoj raspravi.

Sport, pre svega sportski radnici najavljuju da neće sedeti skrštenih ruku i da će pokušati da iskoriste snagu srpskog sporta, masovnost, kvalitet, rezultate i tradiciju da bi ovaj deo društvene nadgradnje dobio status kakav  zaslužuje. O tome svedoče i današnji sagovornici "Politike"...  

"Žabljak" ne sme da se ponovi

– Naš sport je dobio sve velike bitke koje je vodio u sportskim arenama, a jedina utakmica u kojoj nije pobedio je nastojanje da uđe u sistem i postane ustavna kategorija na nivou države. Istina imali smo ga na republičkom nivou u vreme savezne državi, ali na najvišem nivou ne. Slično je bilo i u borbi za ministartsva sporta. Dugo ga nismo imali, pa smo ga brzo izgubili, a kao zamenu dobili prvo sekretarijat, pa ništa, tako da je sadašnja situacija u kojoj je sport jedan od resora u Ministarstvu prosvete i sporta boljitak u odnosu na prethodni period.

Razlog za to verovatno leži u tome što se mi u sportu uglanom nalazimo po strani političkih procesa, nismo dovoljno informisani i ne reagujemo na vreme. Slično je i sada. Prvi "papir" je završen bez reči sport i sada je, sigurno, teško da se to promeni, ali sport ne sme da dozvoli sebi luksuz da i ovu šansu prokocka. Mislim da ni ustavotvorci ne bi trebalo to da učine. Sport je s jedne strane jedan od najpoznatijih i najcenjenijih brendova ove države, a kao delatnost nalazi se u nivou nauke, umetnosti i kulture. Zar je problem uz nauku, kulturu i umetnost dodati reč sport, ne zbog pukog dodavanja, već zbog značaja sporta koji se danas prožima sa svim drugim oblastima života, od zdravlja i odbrane, preko prosvete i privrede, do inostranih poslova, odnosno predstavljanja zemlje u inostranstvu.

Neverovatno je da sport danas ima toliko prijatelja u vlasti i javnosti – veliku podršku imamo od predsednika, premijera i većine ministara – a da ga u ovoj fazi izrade Ustava nema. Sport ne traži ništa što mu ne pripada, već želi da se nađe tamo gde mu je mesto. Mi ne smemo da dozvolimo da nam se ponovi "Žabljak" kada su nas ustavotvorci, među kojima je bilo ljudi koji su bili involvirani u sport, izostavili iz Ustava.Zato apelujem na eksperte, gospodu Lončara i Hibera da prevaziđu svoj odnos prema sportu i budu velikodušni kao što su to sportisti, da saslušaju argumente sporta. Kada sport postane ustavna kategorija neće biti nikakvih zabuna ni oko Zakona o sportu ni drugih dokumenata koji regulišu i druge oblasti koje se prepliću sa sportom i fizičkom kulturom, – smatra Đorđe Perišić, bivši ministar sporta, sada predsednik Izvršnog komiteta "EJOF Beograd 2007".   

Sport je u Evropi osnovno ljudsko pravo

– U Evropskoj uniji sport spada u osnovna ljudska prava, a pri tom misli se pre svega na sport za sve, na rekreaciju, na školski sport... Naravno, to se odnosi i na vrhunski sport, a kod nas zbog teške materijalne situacije u kojoj se nalazi sport mora da se odnosi još više, međutim ne sme sve da se svede samo na vrhunski sport.

Vežbanje, rekreacija i sport moraju da budu sastavni deo života modernog čoveka, ne želimo valjda da se svi pretvorimo samo u gledaoce sportskih priredbi. To nije cilj kojim Evropa teži,  i zbog toga je važno da sport u svoj svojoj kompleksnosti postane ustavna kategorija, – kaže Petar Stakić, generalni sekretar Asocijacije Sport za sve Beograda.

Francuska kao primer

Država mora jasno da kaže da je sport jedan od nacionalnih interesa. Nije fraza da su sportisti naši najbolji ambasadori. Treba se ugledati, na primer, na Francusku koja je kaskala za nama, a danas je sportska velesila zato što je njena vlast dala sportu visoko mesto. Naša država mora da izdvaja iz budžeta mnogo više novca za sport nego do sada. U suprotnom, jaz između naprednih zemalja i nas biće još veći, - upozorava Predrag Bojić, direktor Košarkaškog saveza SCG.

Ustavotvorci oslobođeni od fizičkog

Sport je pre svega važan zbog zdravlja nacije a tek onda zbog međunarodnog prestiža. I siromašne zemlje i bogate se bave sportom, u različitim uslovima, i teže za uspesima od šaha do formule 1. Imajući u vidu šta je sport doneo našoj zemlji, da nas čak u svetu nazivaju sportskim fenomenima, čudno je da sporta nema u Ustavu. Kod nas postoji retka zlatna nit u kojoj nas neki sportovi, poput vaterpola, redovno usrećuju, a neki kao svici u noći na mahove pokazuju svoj sjaj kao što su to u pojedinačnim sportovima radili atletičari Vera Nikolić, Nenad Stekić, danas teniseri Novak Đoković, Ana Ivanović i Jelena Jankopvić... Prvo što mi pada na pamet kad razmišljam o položaju sporta u našoj državi, jeste to da su oni koji su pisali Ustav bili oslobođeni fiskulture. Ako oni ne znaju kako to treba da se uradi, mogu da pitaju one koji znaju. Kad sam ja studirao prava bilo je u ovoj zemlji velikih pravnika a sad baš nisam siguran... – rekao je Božidar Maljković, četvorostruki klupski prvak Evrope u košarci i član Stručnog saveta košarkaške organizacije.

Ulaganje važno koliko i nagrađivanje

Sport je kod nas godinama beležio izvanredne rezultate a nije ga bilo u Ustavu u kojem bi ubuduće, u svakom slučaju, trebalo da nađe svoje mesto. Srpski sport zaslužuje i da ima svoje ministarstvo. Da bismo postizali vrhunske rezultate moramo mnogo da ulažemo u sport, ali ne treba to da bude samo briga sponzora već to treba sistemski rešavati. Država treba da dodeli sportu mesto koje je on zaslužio. Moramo da budemo realni – druge zemlje ulažu mnogo više od nas. Ipak, vidim da se nešto ipak pomiče s mrtve tačke: povećan je budžet za sport, osvajači olimpijskih medalja su dobili nagrade... Po meni, podjednako je važno koliko će se ulagati u sportiste a ne razmišljati samo o tome kako ih nagraditi kad postignu uspeh – izjavio je proslavljeni košarkaški reprezentativac Dražen Dalipagić.