Krompiraška jadikovka

Proteče više od mesec dana otkako su, 21. septembra, inspektori Ministarstva poljoprivrede dojurili pod Suvobor da bi krompirašima u tri sela, Koštunići, Pranjani i Leušići, stavili katance na magacine, a krompirišta opasali žutim trakama. Uzbuna je dignuta na nečiju dojavu da je njihov krompir zaražen bakterijom koja uzrokuje kružnu trulež plodova. U magacinima su „zamrznuti” vagoni i vagoni, na njivama je nepokopane količine zatekla kiša – čekalo se da se utvrdi da li je dojavljivač u pravu ili nije.

Nije bio u pravu. Pošto laboratorija u Nišu nije pronašla bakteriju, uzorci su prosleđeni eminentnoj laboratoriji u Mađarskoj, pa, pre neki dan, stiže rezultat: suvoborska krtola nije zaražena bakterijom na koju se sumnjalo.

Nema bakterije, ali ima štete. Reč je o krompiraškom kraju, o robnim proizvođačima semenskog i merkantilnog krompira, domaćinstvima koja su se digla iz siromaštva zahvaljujući ovoj kulturi. I umesto da se raduju prihodu, jer danas je cena krompiru baš dobra, seljaci pomenutih sela su čitav mesec gledali kako drugi „skidaju kajmak” od ovojesenjeg prinosa, dok je njihov trud bio pod „embargom”.

Malo ko je od suvoborskih krompiraša verovao u prisustvo bakterije, sumnjali su da iza svega stoji „nešto drugo”. Naravno, nisu imali dokaza, ali su se prisetili kako je, svojevremeno, neargumentovano napadnut „Karneks”, a posle i male mlekare, pa se dragačevska „Valeta” grdno napatila da dokaže da su njeni mlečni proizvodi posve ispravni za ljudsku ishranu. Pitali su (još se pitaju) nije li to neko „ubacio buvu” da profitira uvozom krompira i za seme i za jelo, i to baš u sezoni kad se semenski nabavlja za prolećnu sadnju, a jestivi za zimnicu. A kad se uvozom zasiti tržište, ćar je odneo vajdu.

Bilo kako bilo, čestiti krompiraši će izvući deblji kraj. Jer proizvodnja hektara merkantilnog krompira košta između 2.300 i 2.600 evra, a semenskog bar 3.000 evra. Jednomesečno odsustvo sa tržišta će se, i te kako, osetiti. Hoće li neko (i ko?) nadoknaditi štetu zbog izgubljene dobiti, u još gorem slučaju ako ne izvade ni uložen novac, zbog nedokazane sumnje u bakteriju? Teško, pre će biti da će vuk pojesti magarca. Poljuljan je i ugled uzornih proizvođača krompira za jelo i za seme, a to je nemoguće izraziti novčanim ekvivalentom. Pod Suvoborom ne uspevaju ni pirinač ni banane, ovde se živi i opstaje blagodareći velikim površinama zasejanim krompirom čija se proizvodnja godišnje meri u hiljadama tona.

*Novinar i pisac