Istorija historija, povjest

U borbi za gledaoce odmeravaju se svakodnevno, i s rezultatima izlaze u javnost, glavni igrači na domaćoj medijskoj sceni – televizije koje raspolažu takozvanim nacionalnim frekvencijama. Podaci na rejting listama odnose se na RTS, Pink, B92, Prvu, Avalu, Hepi... i još dva-tri emitera užeg dometa. Ali nije to ni sve ni jedino što se u Srbiji gleda.

Šta se zapravo krije iza naznake „ostalo” na kraju ovakvih tabela?

Bilo bi zanimljivo saznati, na primer, koji je svetski specijalizovani kanal najprivlačniji, kolika je, recimo, popularnost programa koje nude Histori, Diskaveri, Animal planet, kako se u publici drži MTV a kako Arte, ima li više poklonikaCNN ili BBC vesti i izveštaja.

Posebno bi vredelo proveriti da li je tačno da se u Srbiji rado prati HRT, ima li interesovanja za odabir iz BH ponude koji vrše ovdašnji kablovski provajderi, postoji li još zainteresovanost za TV program koji dolazi iz Crne Gore kao poslednje „razdružene” jedinice nekadašnje jugoslovenske federacije?

Kad je o ovom poslednjem reč, protekle sedmice TV CG redovno je izveštavala o XV međunarodnom televizijskom festivalu u Baru. „Hronike” su pružale uvid kako u njegov takmičarski deo, sa dokumentarnim i igranim programima iz više od pedeset zemalja, tako i u prateće događaje, debate, majstorske radionice, revije studentskih filmova...

Pokazalo se da se spontano obnavljaju pokidane veze na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Saradnju priželjkuju autori, producenti, umetničke akademije. Javlja se inicijativa za uspostavljanje balkanskog TV marketa. Pominje povoljnost zajedničke kupovine prava na emitovanje. Nagoveštavaju se mogućnosti za koprodukcije. Izražava se spremnost i za „naturalnu razmenu”.

Zvuči razumno, deluje logično. Televizije su, kad je reč o „normalizaciji odnosa”, u vidnom zaostatku u poređenju s nekim drugim javnim delatnostima – pozorištem i filmom, sportom, muzikom, estradom.Ali pritisnute su težim nasleđem od gore pomenutih – više su, na svim sukobljenim stranama, podlegle političkoj instrumentalizaciji. Sad kad je na snazi politika dobrosusedstva i kad s političkog vrha stižu primeri dobre volje za pomirenje, i televizijama se otvaraju vrata za slobodnije međusobno približavanje, profesionalnu i poslovnu saradnju.

I toj traumatičnoj prošlosti mogli bi se tada vratiti kroz neke zajedničke projekte, istraživačkim dokumentarizmom i na razne druge mediju primerene načine, žanrove i forme. Zasad se to događa samo na „gurku” iz Brisela ili„pogonsko gorivo” iz EU fondova.

Jedan takav dokumentarac upravo je viđen na festivalu u Baru. Spisateljski hrvatsko-srpski tandem Jergović–Vidojković u starom crvenom „jugu” otisnuo se u svojevrsnu avanturu od Triglava do Đevđelije, sa usputnim stanicama Blajburg, Zagreb, Jasenovac, Brčko, Vukovar, Beograd, Skoplje...Bilo je to Putovanje kroz istoriju, historiju i povjest.

Sledeća tura baš bi mogla da ide na domaći račun.