Marksizam u biznisu

Vi ste trgovac, vlasnik maloprodajnog objekta ili, još bolje, lanca istih. Gospodar kanala prometa. Svi se vrte oko vas. Tu su prezauzeti, neurotični kupci koji frustraciju novog društva leče – "šopingmanijom". Na drugoj strani, vaše prodavnice i prodajne police su limitiran poslovni resurs, svojevrstan fizički monopol na datoj lokaciji, oko koga se, zbog pristupa fanatičnim potrošačima, vredi boriti. I proizvođači i razni dobavljači, dakle, vilene oko vas, sve zarad realizacije Marksovog sna: transfera robe u novac. Naravno da u tom galimatijasu nedostaje još neko – političari, koji se bore za "naklonost" trgovaca. Keš na dnevnom nivou je važan motiv gladijatorske političke borbe.

Oslobođen komunističkih ideoloških stega, tražen, često uobražen i bahat, trgovac u odnosu sa svojim dobavljačima demonstrira lakoću poslovnih odluka: prepušta opušteno svoj prodajni prostor nediferenciranom radu revnosnih dobavljača.

Mnogo pristupa je u igri, a najefektivniji je onaj koji kaže: "Opusti trgovca, olakšaj mu posao, rastereti ga, preuzmi kontrolu i učini da veruje da je glavni".

Takav komfor maloprodavca znači da njegova radnja ili radnje sve više liče na radnje njihovih konkurenata. Setimo se samo izlaganja proizvoda kompanije "Koka kola" u raznovrsnim prodajnim objektima, koje je zapanjujuće identično. Toliko identično da je teško setiti se u kojoj radnji i sa koje police smo uzeli omiljeni proizvod najvećeg svetskog brenda.

Kompanija "Koka kola" je pomenuta samo kao najuspešnija i najbolja škola modernog marketinga. Na tržištu susrećemo unificiranu ponudu gotovo svih značajnijih potrošačkih brendova. Pored tradicionalnih roba dnevnih kupovina, savremena potrošačka groznica dnevnog tipa zahvata i belu tehniku, audio-video opremu, modnu obuću i odeću... Ukratko, dobra koja su nekada bila predmet izrazito planskih kupovina. Danas impulsivne, neplanirane kupovine postaju predmet pažnje dobavljača na tržištima najrazličitijih roba. Da bi se takve kupovine podstakle i postigao bolji poslovni rezultat, neophodna je unificirana tržišna ponuda i prisustvo brendova u vidu takozvanih korporativnih blokova, s precizno definisanim redosledom izlaganja pojedinih proizvoda, označavanjem i prepoznatljivošću cena, ponuđenim promotivnim materijalima... Maloprodajni objekti, tako, sa stanovišta ponude, počinju da liče jedan drugom kao "jaje jajetu". Nema razlike. Komunistički i pravično. Da potrošač ne zaboravi proizvođača i njegove brendove, da lako nađe korporativni blok u radnji, da odabere brend, da "preskoči" konkurenciju, a ne "zamara" se pamćenjem mesta na kojem je proizvod kupljen. Što sličnije, disciplinovanije i masovnije, to bliže kupcu i njegovoj odluci da spiska limitirani budžet. Da li je to pravi odgovor na zahteve "šopingmanije" prezauzetih potrošača?

Ko trgovce sada pamti? Reklo bi se, retko ko. Njihovo gotovo marksističko ponašanje – "svima isto" – ubija šansu dugoročnog pojedinačnog opstanka.

Za banalizovan pristup trgovini, ruku na srce, u našem društvu decenijama je građena odgovarajuća klima. U socijalizmu su nas učili da trgovina i nije baš mudar posao. Uzmeš-prodaš. Prosto i jednostavno, nije potrebna škola. Otuda i decenijska negativna selekcija kadrova. U trgovinski posao često se ulazilo kad se nije imalo kud, što potvrđuje i pojava ogromnog broja sitnih trgovaca, propalih radnika – u periodu sankcija i aktuelne tranzicije. Mnogi od tako regrutovanih kadrova danas vode trgovinske objekte.

Na našem tržištu sve više vlada bezličje ponude. Situacija je na neki način slična onoj iz perioda centralizovanog vođenja privrede i raznih tzv. centro-organizacija, koje su državno-planski i unificirano oblačile i hranile naše deke, bake, mame i tate. Unificirana i disciplinovana ponuda velikih brendova je na sceni, kao uostalom i zabrinjavajuće bezličje neukih trgovaca. Marksizam u ponudi, ovoga puta diktiran inicijativom sofisticiranih dobavljača, is on the road again (parafrazirajući nekad sjajnog rokera Elvisa Dži Kurtovića).