Epidemija karijesa

Svako peto dete, od treće do pete godine života, ima karijes korena zuba, a svaki drugi dvanaestogodišnjak ima najmanje dva pokvarena zuba. Na ovu poražavajuću statistiku, koja daje sliku zdravlje zuba naše najmlađe populacije, nadovezuje se i činjenica da je svaka peta osoba između 35. i 44. godine – krezuba i da četrdeset odsto osoba, koje pripadaju starosnoj kategoriji od 65. do 77. godine, takođe spada u kategoriju krezubih. Ovo su samo neki od podataka iz najnovije studije Komore privatnih stomatologa Srbije i kompanije "Prokter end Gembl", koje stomatolozi objašnjavaju epidemijom paroontopatije u našoj populaciji. Doktor stomatoloških nauka i asistent na Stomatološkom fakultetu u Beogradu dr Zoran Aleksić tvrdi da je nedovoljna zdravstvena kultura glavni uzrok ovakve poražavajuće statistike, ali se slaže sa objašnjenjem da glavni uzrok krezubosti naše populacije nije karijes već parodontopatija. On podseća na rezultate takozvane beogradske studije o zdravlju usta i zuba, koji govore da svaka treća odrasla osoba ima neki oblik oboljenja potpornog sistema zuba.

Paradontopatija predstavlja masovno hronično oboljenje savremenog čoveka, koje zahvata desni, vilične kosti i vezivna tkiva, koji učvršćuju zub za viličnu kost i čiji konačan ishod jeste gubitak zuba. Iako su parodontopatiju stomatolozi nekada zvali "bolešću lepih zuba", ovaj eufemizam je daleko od istine i realnosti u kojoj se kao etiološki "braća blizanci" javljaju loša oralna higijena i stomatološki "testament" roditelja.

"Pesimisti tvrde da čak 99 odsto stanovništva ima neki oblik parodontopatije, ali stomatologe u velikoj meri zabrinjava činjenica da svaki treći pacijent koji sedne u zubarsku stolicu Klinike za parodontologiju i oralnu hirurgiju Stomatološkog fakulteta spada u kategoriju mladih osoba", kaže dr Zoran Aleksić.

Naš sagovornik, koji je prethodnih godinu dana boravio na prestižnom američkom univerzitetu UCLA, gde je završio supspecijalizaciju iz implantologije, tvrdi da je najveći broj pacijenata u Americi kojima je potrebno hirurško lečenje parodontopatije – prešao petu deceniju, a da se oboljenje potpornog sistema zuba u našoj sredini javlja kod veoma mladih osoba, pre svega zbog veoma loše stomatološke kulture. Dodaje da je pušenje glavni "saveznik" u nastajanju oštećenja potpornog sistema zuba i podseća na činjenicu da svaki drugi muškarac i svaka treća žena u našoj zemlji puše.

Nasledni faktor je, podseća naš sagovornik, dominantan uzrok juvenilne paradontopatije, a ono što se zapravo nasleđuje jeste preosetljivost prema pojedinim mikroorganizmima koji se nalaze u dentalnom plaku. Ako se ne leči, ovo oboljenje dovodi do obimnog razaranja potpornog aparata zuba, naročito vilične kosti, i gubitka zuba pre 30. godine. Polna statistika takođe svedoči da je nežniji pol više boluje od parodontopatije.

– Zbog loše materijalne situacije najveći broj osoba u našoj zemlji ne leči čak ni karijes, već se opredeljuje za vađenje zuba i stavljanje proteza. Treba reći da naš narod jednostavno ne pere zube, i da problem karijesa rešava vađenjem zuba i stavljanjem proteza. U agresivnim medijskim kampanjama gubi se iz vida činjenica da je zubna pasta deterdžent kao i svaki drugi i da je potpuno nebitno kojom pastom peremo zube. Bitno je da se zubi peru nakon svakog obroka, da se četkica menja svakih mesec dana i da se redovno koristi zubni konac – tvrdi dr Aleksić.

Koliko parodontopatija traje i koji su simptomi početka bolesti zavisi od osobe. Kod nekih osoba desni upadljivo menjaju boju, a zubi se bukvalno klate i krvare, dok drugi nemaju apsolutno nikakve simptome, osim vizuelnih "provokacija" u vidu povlačenja desni. Univerzalni savet stomatologa glasi – krvarenje je najčešće početni znak parodontopatije, a bol i labavljenje zuba predstavljaju poslednje upozorenje da se ne odlaže susret sa oralnim hirurgom.

Konzervativni tip lečenja parodontopatije, koji je podrazumevao zalečenje, odnosno eliminaciju akutnih simptoma – labavljenje zuba, klaćenje i povlačenje desni – zamenilo je hirurško lečenje obolelih delova potpornog aparata zuba (desni, vilična kost, zub, koren i periodoncijum, odnosno vezivno tkivo između kosti i korena zuba). Hirurško lečenje parodontopatije podrazumeva rekonstrukciju defekata vilične kosti, koji su nastali kao posledica razaranja parodontalnog tkiva, uz pomoć koštanih implantata i biomembrana, kaže dr Zoran Aleksić.