Kinezi upoznali Teslu

Specijalno za „Politiku”

Šangaj – Poslednjih deset dana trajanja Svetske izložbe u Šangaju „Ekspo 2010”, koja je zatvorena prekjuče, u paviljonu Srbije predstavljen je naš čuveni naučnik i pronalazač, Nikola Tesla, kroz postavku Muzeja Nikole Tesle. Bio je to dobar potez organizatora, prava poslastica na kraju.

Prošlog utorka, 26. oktobra, zabeležena je najveća dnevna poseta našem paviljonu u ovom mesecu. Posetilo ga je više od 25.000 ljudi, a istoga dana postavljen je još jedan rekord. O konferenciji za novinare, posvećenoj Tesli i njegovom muzeju, objavljeno je više od 40 priloga u kineskim medijima.

Na konferenciji je govorio Vladimir Jelenković, direktor muzeja, a njegovo izlaganje i film o Tesli izazvali su pregršt pitanja više nego znatiželjnih kineskih novinara.

Gospođica Lu Liu, pi-ar menadžer paviljona Srbije za kineske medije, zajedno s vrednim osobljem našeg paviljona, požrtvovano je radila na pripremi konferencije i bila njen medijator. Prema njenim rečima, prisustvo brojnih izveštača je tim značajnije jer su u paviljonima drugih, mnogo većih država, istovremeno održane slične konferencije, ali su bile slabije posećene i po broju i po značaju medijskih kuća. Ona nam je prenela svoje saznanje da Tesla nije ni približno toliko poznat u Kini, izvan naučnih krugova, koliko je poznat Tomas Edison. Zato je ova reakcija medija povodom predstavljanja Tesle u paviljonu Srbije, prvi korak ka njegovoj široj popularizaciji u Kini.

U okviru koncepta pod nazivom „Nikola Tesla – čovek van vremena”, bila su izložena dva radna modela, čuveni visokofrekventni transformator i „Kolumbovo jaje”, kojim je Tesla pre 117 godina, na Svetskoj izložbi u Čikagu, posvećenoj 400. godišnjici otkrića Amerike, predstavio princip obrtnog magnetnog polja, na čemu je zasnovan rad njegovog indukcionog motora.

Na nekoliko panoa su na kineskom i engleskom jeziku, uz kopije originalnih fotografija i drugih dokumenata, bile prikazane i osnovne činjenice iz Teslinog života i stvaralaštva. U centralnom delu paviljona emitovan je za ovu priliku posebno načinjen film – trodimenzionalne animacije i savremena primena najznačajnijih Teslinih patenata.

U stalnoj postavci našeg paviljona, od početka Svetske izložbe, bio je predstavljen na inventivan način još jedan velikan srpske nauke, Milutin Milanković.

Srbija je nastupila u takozvanom kvartu „Evropa S” gde su i paviljoni Španije, Francuske, Švajcarske, Poljske, Monaka i Belgije (koja je ujedno predstavljala i EU), dakle, u društvu članica EU. Daleko bogatije, ove zemlje su imale veće i ambicioznije uređene paviljone, u koje su uložile i mnogo više sredstava.

Uprkos tome, ankete i analize objavljene na sajtu „Ekspo 2010” i u brojnim medijima, pokazuju da je paviljon Srbije izuzetno dobro ocenjen. Do zatvaranja izložbe, posetilo ga je oko 3.260.000 ljudi, a postavku posvećenu Tesli videlo je više od 200.000 posetilaca. Oni su strpljivo čekali u redovima da bi obišli naš paviljon.

Dodajmo da je prošle subote dostignut i planirani broj posetilaca na „Ekspo 2010” od 70 miliona, što je apsolutni rekord dosadašnjih svetskih izložbi.

Kao specijalni izveštač „Politike”, ovaj potpisnik, inače pomoćnik direktora Muzeja Nikole Tesle, svedoči i o onome što se zvanično ne beleži. Naš paviljon je na nesumnjivo ušao u red „najtaktilnijih” i „najfotogeničnijih”, jer posetioce posebno privlači i njegova spoljašnost, tačnije materijal kojim su obloženi zidovi, neka vrsta raznobojnih plastičnih gajbica. One su osnovni element obloge zidova i predstavljaju deliće tkanja pirotskog ćilima, što je dalo efektan vizuelni identitet našem paviljonu.

Zato je on, u poređenju sa drugim paviljonima, bio najomiljenije mesto za fotografisanje, naročito mladih. Taj fenomen ili virtuelni album fotografija, može se nazvati – „Kinezi na Srpskom zidu”.

Ceo Šangaj, kao i sam prostor „Ekspo 2010”, tokom noći liče na jednu ogromnu osvetljenu jelku. Teško je opisati tu veličanstvenu igru svetla i koliko je invencije, truda i raznih vrsta rasvetnih tela upotrebljeno za ovu svetlosnu simfoniju, kojoj je i Tesla težio, naročito u projektima fontana.

Dodajmo da je i jedna od prvih radio stanica bila instalirana baš u Šangaju, te da je 2003. u ovom megapolisu pušten u promet super brzi voz koji levitira zahvaljujući primeni Teslinih izuma iz oblasti elektromegnetskih tehnologija.

Šangajskim ulicama, tačnije trotoarima, jezde bivši biciklisti, a sada vozači velosipeda na električni pogon. Za razgledanje Svetske izložbe posetiocima je na raspolaganju bio otvoreni kombi, takođe na električni pogon, a da ne govorimo o čudesima zasnovanim na Teslinim patentima i izumima, koja su bila zastupljena u opremi i programima svih paviljona.

U mnoštvu tekstova posvećenih šangajskoj izložbi najčešće se spominje Kolumbijska izložba u Čikagu 1893. godine. Kao njen najveći doprinos, izričito se navodi upravo elektrifikacija te izložbe i značaj poduhvata Nikole Tesle za dalji razvoj čovečanstva.

I ovde, u Šangaju, Tesla je sveprisutan, ne samo preko njegovog uspešnog predstavljanja od strane Muzeja Nikole Tesle, već i u svakodnevici. Očigledno je da vizionarstvo Tesle stalno dobija nove potvrde i prosto privlači ljude koji traže nove izazove i inspiraciju u njegovom ogromnom opusu, koji još uvek nije izučen, niti je shvaćen i prihvaćen do kraja.

Zato je od vrlo velikog značaja da se svim raspoloživim resursima nastavi započeti prodor Nikole Tesle, preko nastupa njegovog muzeja, u najmnogoljudniju zemlju sveta, jer je Kina ponovo pokazala da je izvanredan domaćin i da u svom izuzetnom razvojnom ciklusu neštedimice ulaže u sve što može da poboljša i unapredi život ljudi i očuvanje prirode.

Bio je to i osnovni smisao pregnuća samog Nikole Tesle.