Promene od glave do pete

Više nema sumnje da će Košarkaški savez Srbije (KSS) uskoro sasvim drugačije izgledati, makar sistemski. Što se tiče kadrova, ni oni koji su sada u Kući košarke u Sazonovoj 83, ali ni oni koji će doći, neće moći više grčevito da brane svoje fotelje...

O nacrtu novog Statuta KSS razgovarali smo sa predsednikom Statutarne komisije i članom predsedništva KSS, pravnikom Goranom Dajovićem, već više od dve decenije na razne načine vezanim za košarku, koji je odmah želeo da demantuje priče o "kozmetičkim promenama":

– Predložene su radikalne promene. Promenjeni su gotovo svi članovi Statuta.

U Radnoj grupi za izradu nacrta Statuta bili su predsednik KSSCG Goran Knežević, predsednik KSS Blažo Stojanović, trojica predstavnika Stručnog saveta Dragan Kićanović, Dragiša Vučinić i Dušan Ivković, sekretari saveza SCG i KSS Predrag Bojić i Zoran Gavrilović, predstavnik KSS u SAS-u Slobodan Babić i predstavnici Statutarne komisije Dajović i Ćetojević.

– Prilikom izrade nacrta Statuta KSS korišćena su iskustva Španije, Francuske, Fibe, Hrvatske, Slovenije i BiH, kao i predlozi KSV, Udruženja trenera SCG, OKS Pančevo, Komisije za takmičenje... Nacrt je jednoglasno usvojen i dat na javnu raspravu koja traje 30 dana, a zatim se Radna grupa sastaje u proširenom sastavu i formuliše konačan predlog Statuta koji bi trebalo da bude usvojen najkasnije do 10. novembra.

Da li ste zadovoljni predloženim nacrtom?

– Kao neko ko je značajno učestvovao u izradi nacrta Statuta logično je da sam zadovoljan. Neće ovaj Statut vratiti Srbiji titule svetskog i evropskog prvaka, ali on otvara mogućnost da se angažuju svi košarkaški potencijali koje imamo, pre svega oni ljudski, jer zahteva mnogo sposobnih ljudi koji će biti spremni da vredno rade.

Šta su suštinske promene?

– Skupština ne treba samo na papiru da bude najviši organ kao do sada, već i u stvarnosti. Sadašnja skupština je bila formirana od delegata okružnih saveza, a ti savezi u praksi ne postoje, tako da delegati nisu imali bazu kojoj su odgovarali. Sada je predloženo da se Srbija podeli na pet regiona plus Kosovo. Ti regioni će biti dovoljno samostalni i dovoljno veliki da budu kadrovski i finansijski održivi. Oni bi u Skupštini davali delegate po formuli 4 (Beograd) + 4 (Vojvodina) + 2 (Šumadija-Kragujevac) + 2 (Zapadna Srbija-Čačak) + 2 (Istočna Srbija-Niš) plus predsednici tih pet regiona, plus jedan predstavnik Kosova. Povrh toga, u Skupštinu će ući predstavnici košarkaških udruženja: 4 iz Prve A lige, 1 iz Prve A ženske lige, 1 iz Prve B muške lige i po 1 predstavnik udruženja trenera, igrača u sudija i najveći donator Saveza. Skupština će imati 30 članova, biće reprezentativnija, delegati će znati kome odgovaraju, češće će se sastajati i imaće veća ovlašćenja. Biraće sve druge organe saveza, odlučivati o budžetu i članarinama, donositi najvažnije akte i utvrđivati srednjoročnu i dugoročnu politiku Saveza. To do sada nije bio slučaj i zato je u praksi Predsedništvo zapravo bilo najviši organ što je anomalija.

Šta je sa izvršnim organom?

– Savez će operativno voditi tri organa koja bira Skupština tajnim glasanjem. Do sada je postojao samo jedan – Predsedništvo na čelu sa predsednikom. Ti organi su Upravni odbor na čelu sa Predsednikom KSS, Stručni savet i direktor. Upravni odbor će imati petoricu članova: predsednika saveza, direktora Saveza, predsednika Stručnog saveta i dvojicu članova koje predlaže predsednik. Kandidat za predsednika je dužan da prilikom kandidovanja, poput svojevrsnog mandatara, predloži imena te dvojice najbližih saradnika. Dužnosti Upravnog odbora su značajne a najvažnija je da obezbedi sredstva za rad Saveza. Stručni savet će takođe da bira Skupština i imaće sedam članova. To su predsednik, trojica članova koje on predlaže, po jedan član na predlog Udruženja prve muške i ženske lige i Udruženja trenera. Da bi neko bio član Saveta mora da ispuni barem jedan od sledećih uslova: da je bivši seniorski reprezentativac, bivši trener neke od nacionalnih selekcija, da je osvajao nacionalno prvenstvo, da je predavač na nekoj od akreditovanih visokih škola u oblasti sporta.

Do sada je Stručni savet bio pod Predsedništvom?

– Kad je u pitanju struka Stručni savet je sada potpuno samostalan. Stručni savet će birati selektora, pripremati plan i program za reprezentacije, analizirati sistem takmičenja i predlagati eventualne promene, starati se o stručnom usavršavanju, propisivati kriterijume za licenciranje trenera, usvajati kalendar takmičenja, u saradnji s Registracionom komisijom predlagati promene u registracionom pravilniku...

Šta je s direktorom Saveza?

– I direktora bira Skupština. Direktor je prvi operativac Saveza, profesionalac. Po novom sistemu imaće nadzor nad regionalnim savezima i moći će da predlaže upravnom odboru smenu organa tih saveza, upravljaće sekretarijatom KSS, kontrolisati stalne komisije...Sva tri stuba izvršne vlasti su međusobno ravnopravna, sa blagom prevagom predsednika saveza, ali jedan drugome ne polažu račune već svi Skupštini. Tu se vidi ideja o dekoncentraciji moći, koja je do sada sva bila u jednom organu.

Trideset dana posle stupanja na snagu Statuta treba da se konstituišu regionalni savezi i da daju svoje delegate. Tri regiona tek treba da prave svoje osnivačke skupštine. Kad svi izaberu svoje delegate rok za izbornu skupštinu je 15 dana. Tada će se i videti koliko je košarkaška Srbija spremna za promene. Ili će opet biti povoda da se priča o kozmetičkim promenama, ovog puta – u kadrovima.

--------------------------------------------------------------------------

Korak bliže Ulebu

Dat je i predlog o osnivanju Udruženja profesionalnih klubova, što je pre nekoliko godina predlagao Nebojša Čović?

– Udruženje profesionalnih klubova će biti pravno lice, po ugledu na špansku ACB ligu. To bi važilo od naredne sezone. Klubovima će se dati šansa da sami vode svoju ligu i da samim tim brinu o njenom finansiranju. Napraviće se sporazum između Saveza i klubova o međusobnim odnosima. Naša bi liga bi tako stekla uslov da postane članica Uleba.