Vukčević i Bulatović

Naknadna saopštavanja, naknadna pamet ili nešto treće.

U isto vreme kad se na suđenju jatacima Ratka Mladića, u osnovnom sudu u Beogradu, iznose završne reči i očekuje presuda u zakonskom roku, oglasio se srpski tužilac za ratne zločine. Izneo je u više navrata i u više medija optužbe na račun Radeta Bulatovića, nekadašnjeg direktora BIA. Najkraće rečeno, Vukčević sumnjiči Bulatovića da je pre četiri i po godine, hvatanjem Mladićevih jataka, opstruirao celu „stvar”.

Tužilac za ratne zločine je tek sad progovorio o mogućim pregovorima sa Mladićem koje je svojevremeno nudio bivši direktor Bezbednosnoinformativne agencije Rade Bulatović? Zašto je posle četiri godine obavestio javnost o opstrukcijama Bulatovića? Kad je to saznao i da li je još neko osim njega nudio pregovore u prethodnom periodu?

Tužilac se pravda time što kaže da se neke stvari, nažalost, otkrivaju naknadno. Procenjuje da je hapšenje jataka Stanka Ristića bio katastrofalan potez po sudbinu Srbije i po hapšenje najtraženijeg haškog begunca. Da ga je Bulatović time spasao.

Da li je slučajno uhapšen jatak Stanko Ristić koji je imao komunikaciju sa Ratkom Mladićem? Ili namerno. I da li je time presekao onu nit koja bi mogla operativnim i drugim načinima da dovede do Mladića. I zašto je Rade Bulatović mudro ćutao i ćuti i time izbegava odgovore na sva pitanja. Može li neko da ga natera da priča šta zna.

I da se sve ne svodi na to da novinari, umesto od njega, na sva pitanja dobijaju odgovore pi-ar službe Demokratske stranke Srbije. Vukčević otvara i pitanje da li je neko iz ove stranke imao i ima kontakte sa haškim beguncima dok su ih neki drugi bezuspešno vijali i vijaju?

U republičkom tužilaštvu kažu da to treba da reši tužilac za ratne zločine. Izjave i optužbe tužioca za ratne zločine su „njegov delokrug rada”, a ne njihov, tvrde.

Podsetimo, Narodna skupština Republike Srbije izabrala je 23. jula 2003. godine Vladimira Vukčevića, tada prvog zamenika republičkog javnog tužioca, za tužioca za ratne zločine.

Pre četiri i po godine, u vreme hvatanja jataka, tužilac za ratne zločine je bio isti čovek koji je i danas. I tada i sada u hvatanje Mladića i Hadžića bio je a jeste i sada uključen veliki broj osoba, to jest službi. Tužilac je bio i tada i sada na vrhu piramide odlučivanja i biranja načina hvatanja. I postavlja se pitanje – šta je čekao?

Ogromnu cenu nehvatanja plaćamo svaki dan, ne samo mi već i generacije koje dolaze. Ako je svojevremeno razbijena mreža Mladićevih jataka do pre pet godina, logično je da on sada ima novu mrežu – jer da je drukčije bio bi već uhvaćen.

Više ne sme da se licitira sa hvatanjem Mladića. Gde je on danas da bi bio sutra u Hagu, to mora pod hitno da se reši. I to moraju da završe oni koji vode ovu državu. Znači, da Vukčević ne treba da proziva Bulatovića u medijima nego neka ga sasluša.