Dva popisa

U Predlogu rešenja konačnog statusa za Kosovo i Metohiju, Marti Ahtisari je napisao i ovo:
"Rešenjem se osniva šest novih ili proširenih srpskih opština Kosovu: Severna Mitrovica, Gračanica, Ranilug, Parteš, Klokot/Vrbovac i Novo Brdo".
Zvuči ohrabrujuće, ali "kvaka 22" krije se u sledećoj rečenici:
"Odredbe rešenja koje se odnose na osnivanje novih opština može, prema potrebi, da razmatra, menja i dopunjuje međunarodni civilni predstavnik nakon što bude sproveden popis stanovništva".

Time je ostavljena mogućnost međunarodnom civilnom predstavniku da, posle popisa, konstatuje da Srbi u novim ili dodatnim opštinama više nisu većina i da poništi njihove odluke o formiranju lokalnih zajednica.

I to govori da međunarodna zajednica istim i sličnim pitanjima ovde, pogotovo kad su u pitanju Srbi, različito pristupa. Dok se na Kosmetu na osnovu rezultata popisa stanovništva određuju i broj i veličina srpskih opština, dotle se u Bosni i Hercegovini rešavanje ovog pitanja stalno odgađa. Bez obzira na to što je u Dejtonu dogovoreno da se popis obavi 2001. godine.

Međunarodni i bošnjački zvaničnici su uvek nalazili izgovore da ovaj posao izbegnu: od toga da za njega nema para, do tvrdnji da bi popis, pre povratka, značio "cementiranje etničkog čišćenja". A kad je pre tri godine sva imovina u Republici Srpskoj i Federaciji BiH vraćena, što je svakom omogućilo da izabere gde će da živi, odlučeno je da će popisa biti. Ali, tek 2011. godine.

Do tada, svi izbegli u treće zemlje, a njih je prema procenama Ministarstva za izbeglice i ljudska prava BiH više od 700.000, i interno raseljeni (oko milion ljudi), moći će na izborima da glasaju gde žele – u mestu u kome su živeli do rata ili u mestu u kome žive posle rata. A mogu i da se vrate, ako hoće. I što je, čini se, još važnije, do novog popisa, republička, federalna i kantonalna izvršna vlast biće formirane na osnovu spisku iz 1991. godine.

To znači da će do novog popisa, u Vladi Republike Srpske biti osam Srba, pet Bošnjaka i tri Hrvata, a u Vladi Federacije BiH i njenih 10 kantona biće po osam Bošnjaka, pet Hrvata i tri Srbina.

Isto tako, propisan je minimalan broj Hrvata i Bošnjaka u republičkoj Narodnoj skupštini, kao i Srba u Parlamentu Federacije BiH. Propisan je i broj Srba, Bošnjaka i Hrvata u Savetu ministara BiH, ustavnim sudovima, većima i domovima naroda...

O tome u predlogu Martija Ahtisarija nema ni pomena. Verovatno se čeka rezultat popisa, a sudeći po dosadašnjim potezima međunarodne zajednice, neće se dugo čekati. Pri tome se, verovatno, neće voditi računa o broju Srba koji su izbegli i broju Albanaca koji su se, pogotovo od 1999. godine i ulaska međunarodnih snaga, iz Albanije i Makedonije ilegalno uselili u južnu srpsku pokrajinu. Na drugoj strani, u BiH je na sceni revizija 16.000 državljanstava datih strancima u toku i posle rata.

Dva aršina za dva popisa ne svedoče o uravnoteženom, pravičnom pristupu međunarodne zajednice problemima izbeglica na našem prostoru.