Ko da je Alajbegova slama

KOŠTUNIĆI – od utorka, 27 muškaraca i 12 žena, danju sa motkama, a noću, možda, i bolje naoružano, u Koštunićima čuvaju čitavu imovinu "Anđelije Mišić", preduzeća u stečaju. Čuvaju hotel "Milica i Panajota", vilu "Suvoborka", Etno-kuću, Prodanovića kačaru, Muzej Živojina Mišića, restoran "Ravna gora", deset vajata i sve ostalo na ataru etno-kompleksa. Kralo se i kraduckalo odavno, ali kad je neko, preko noći, odvojio od betonskih postolja i odneo 15 metalnih bandera sa kojih su (dok nije zapaljena trafo-stanica) sijalice obasjavale prostor oko restorana, vajata i Prodanovića kačare, Koštunićani su zaključili da je vrag odneo šalu i postavili seoske straže. Da čovek ne poveruje!

– Niko me ne plaća i nije me niko pozvao – kaže Draško Tomović sa palijom u rukama na stražarskom mestu. – Kad god sam prošao ovuda, nešto je nedostajalo. Nije ovo moje, niti ostalih Koštunićana koji stražare dan-noć na smenu, ali smo svesni da je građeno za dobro sela i da će, nadamo se, opet biti selu od koristi.

Nestanak bandera je prevršio meru. Trebalo je dovesti dizalicu, prići kamionom, utovariti i odvesti neopaženo. Neki veruju da su već isečene i prodate kao staro gvožđe. krađe i prisvajanje imovine etno-kompleksa traje mesecima već. Jedini još zaposleni (samo na spisku) u "Anđeliji Mišić", nekadašnji direktor u izgradnji Dragan Pavlović ima svoje viđenje rastakanja imovine "u talasima":

– Kad je, promenom generalnog direktora "Jugoimporta", jednog od investitora (drugi je grčki "Hajtek defens") splasnula ideja da se unapređuje "prvo ekološko selo u Srbiji", mesna zajednica sela je, odmah, prisvojila dom "Anđelija Mišić" i još jedan objekat u Bukovači, a da za to nikoga nije pitala u preduzeću. Muzej iz Gornjeg Milanovca je, uz saglasnost opštinske vlasti, ukinuo dve postavke u Koštunićima: stalnu etno-izložbu u Prodanovića magazi i Muzej Živojina Mišića. Beogradski "Jugoimport" je, tužbom, tražio od preduzeća kćerke poveliko potraživanje i doveo ga u stečaj.

Sticao se utisak da o imovini, u koju je uloženo najmanje 14 miliona dolara, baš niko ne vodi računa; jedini zaposleni i stečajni upravnik su bili nejaki da je zaštite. Zato je krenuo talas "drpanja" svega što je pod ruku dolazilo. Pavlović, redom, nabraja uređaje koji su "dobili noge". Nestalo je šest liftova, demontirane i odnete podstanice za aklimatizaciju iz nedovršenog hotela, pokradeni su svi radijatori iz hotela i deset vajata. Za ukradene sitnije stvari teško je sačiniti inventar. Policija je preuzela sve slučajeve, čeka se ishod.

Koštunićani su, zato, da lopovi ne bi opustošili sve do golih zidova, uz saglasnost stečajnog upravnika Miloševića, organizovali seoske straže. tužno jeste, a mogli bismo se i nasmejati aluziji koju smo čuli – opet straže ispod Ravne gore!

– Imovina u stečaju nije Alajbegova slama – kaže stečajni upravnik Zoran Milošević – ali se desilo da je tako, jer država je nije mogla zaštititi, pa se, ovde, kralo i kralo. To što se događalo sigurno je umanjilo privlačnost objekata za potencijalne kupce. Hoću da istaknem pomoć "Jugoimporta", najvećeg poverioca firme u stečaju, u postupku koji vodim. Generalni direktor Stevan Nikčević mi je rekao da, u vezi sa sudbinom turističkog i ugostiteljskog kompleksa u Koštunićima, vodi razgovore u Ministarstvu za privredu i da krajnja sudbina projekta o integralnom razvoju Suvobora ne mora da bude crna.