Jedna tableta nedeljno

Dr Milena Đurić, internista, naš poznati stručnjak za osteoporozu, sa Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica", više ne bije bitke sa vetrenjačama dokazujući da je osteoporoza ozbiljna bolest, a ne nešto što ide, prirodno, uz starost i godine. Na Svetskom kongresu osteoporoze u Torontu, na kojem je učestvovala i naša sagovornica, bilo je 2.000 učesnika, a na prvom sastanku u Kopenhagenu, 1987. jedva dve stotine lekara.

– Vreme osporavanja značaja osteoporoze sada je iza nas, s obzirom na to da je čitavim nizom dugogodišnjih studija neosporno dokazano da blagovremena dijagnostika smanjenja koštane mase i primena odgovarajuće terapije u velikoj meri smanjuje broj preloma. Osteoporoza je glavni krivac kada se u kući, kadi, posle pada sa stolice dogodi prelom kuka, kičmenih pršljenova ili podlaktice. Mnogi ljudi su u gipsu ne zato što su pali sa trećeg sprata ili su doživeli saobraćajnu nesreću, već su za njih kobne bile već takozvane niskoenergetske traume. Kada su kosti krte i mali udar je dovoljan za prelom – kaže dr Đurić.

Za sve koji boluju od osteoporoze dobra vest je da će od jeseni i u Srbiji biti registrovan novi preparat za lečenje ove bolesti, koji se koristi samo jednom nedeljno, a u jednoj tableti sadrži kombinaciju bisfosfonata i vitamina De.

– Mnoge studije su dokazale da se, ipak, najbolji rezultati u povećanju koštane mase i smanjenju broja preloma postižu kombinovanjem dve vrste preparata sa različitim mehanizmom delovanja: lekova koji povećavaju koštano formiranje sa lekovima koji smanjuju koštanu razgradnju pod uslovom da se ne primenjuju istovremeno, već naizmenično. Nažalost, u našoj zemlji nisu registrovani lekovi iz grupe koštanih formera, što se, pre svega, odnosi na paratireoidni hormon, ali je zato registrovan čitav niz lekova koji zaustavljaju koštanu razgradnju. Iz ove poslednje grupe bisfosfonati su i dalje lekovi izbora u terapiji osteoporoze u najvećem broju zemalja u svetu pa i kod nas. Novina je uvođenje šire primene bisfosfonata putem infuzija, što je dobra alternativa za sve pacijente koji teško tolerišu oralni oblik terapije – objašnjava doktorka Đurić.

Zanimljivo je da je hormonska supstituciona terapija napuštena kao opcija u tretmanu osteoporoze, zbog svojih dobro poznatih štetnih dejstava na dojku i matericu, a i zbog činjenice da bisfosfonati postižu iste efekte na kost.

Inače, na Svetskom kongresu saopšteni su podaci koji su zaprepastili i same stručnjake: nedostatak vitamina De kod žena u postmenopauzi sa osteoporozom čak je znatno veći nego što se to ranijih godina znalo. Studije su pokazale da je skoro kod svake druge žene sa osteoporozom u Evropi prisutan ozbiljan nedostatak vitamina De, a u Aziji i Australiji je problem još izraženiji. Postoji mogućnost merenja koncentracije vitamina De u krvi, ali je metoda dosta skupa i za sada se još široko ne koristi u našoj zemlji. Takođe je pokazano da se procenat žena sa deficitom vitamina De povećava starenjem, tako da je on zabeležen kod čak 53 odsto žena starijih od 70 godina i kod 58 odsto žena starijih od 80 godina. Nedostatak vitamina De ne dovodi samo do formiranja kosti slabijeg kvaliteta sklonih prelomu, već i do mišićne slabosti i gubitka stabilnosti što znatno povećava sklonost ka padu. Ustanovljeno je da su dnevne neophodne doze 400 jedinica, a za žene starije od 70 godina 600 jedinica. Zato su danas sintetisani preparati koji u sebi sadrže i vitamin De i bisfosfonate koji na najbolji način nadoknađuju ovaj nedostatak i kojih će uskoro biti i u našoj zemlji.

Nasleđe igra ključnu ulogu u nastanku osteoporoze, a faktori rizika za nastanak osteoporoze su i alkohol, pušenje, veće količine kofeina, slabija pokretljivost, upotreba raznih lekova i to pre svega kortikosteroida. Nekada se u šali govorilo da je osteoporoza bolest kojom su crnke dočekale svojih pet minuta da se "osvete" u poslednjim decenijama popularnijim mršavim plavušama. Doktorka Đurić kaže da je u ovome istina samo da žene koje su gojazne ili su normalno uhranjene nemaju osteoporozu, već kod njih do preloma dolazi zbog degenerativnih promena na zglobovima, a to nema nikakve veze sa osteoporozom. Nažalost, često se ovde stvari brkaju, a s druge strane, tamo gde je potrebno ne postavlja se pravilna dijagnoza. Svetske statistike pokazuju da je kod samo 34 odsto obolelih postavljena dijagnoza, a od tog broja samo 19 odsto se leči, dok 66 odsto stanovništva sa osteoporozom niti je dijagnostikovano, niti se leči. U našoj zemlji procenat nedijagnostikovanih i nelečenih osteoporoza znatno je veći. Imajući u vidu da se danas zna da oko 10 odsto stanovništva boluje od osteoporoze (svaka druga žena i svaki sedmi muškarac posle 50 godine zadobiće jedan prelom do kraja života) može se reći da osteoporoza i dalje predstavlja veoma zapostavljenu bolest.