Nikotinske smrtovnice

Svaka popušena cigareta skraćuje život za sedam i po minuta, glasi najnovije upozorenje Svetske zdravstvene organizacije, koja prenosi rezultate istraživanja osiguravajućih kompanija, koje su izračunale da svaka paklica cigareta skraćuje život za dva i po sata. U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije takođe se upozorava da će duvan biti glavni krivac za smrt sedam od deset osoba ako se u bliskoj budućnosti ne smanji broj osoba koji drže zapaljenu cigaretu.
Preciznije rečeno, stručnjaci SZO procenjuju da će do 2025. godine duvanski dim odneti čak deset miliona ljudi na planeti. Oni takođe podsećaju da je rizik od raka pluća oko 170 puta veći kod pušača u odnosu na nepušače, baš kao što je rizik od naprasne smrti između 45. i 55. godine života nekoliko desetina puta veći kod čoveka koji drži zapaljenu cigaretu.

Svake godine na našoj planeti od posledica pušenja umire pet miliona ljudi, a duvanski dim potpisuje većinu smrtovnica i u našoj zemlji – epidemiolozi tvrde da od sto osoba 58 njih umire od bolesti srca, a 17 od malignih oboljenja. U onkološkoj epidemiologiji prednjače upravo karcinomi bronhija, što ne treba da čudi s obzirom na podatak da pluća pušača godišnje sagore čak 7,5 kilograma duvana. Iskustva pulmologa, onkologa i kardiologa, nažalost, svedoče da svega dva odsto pacijenata ostavlja pušenje na preporuku lekara.

Srbija se nalazi na drugom mestu u Evropi po broju pušača, budući da se u njoj dnevno zapali 73 miliona cigareta, a zvanična nacionalna statistika nezdravog života svedoči da svaki drugi muškarac i svaka treća žena u Srbiji ne mogu da zamisle život bez duvanskog dima. Ovoj poražavajućoj statistici treba dodati i podatak da je svako četvrto dete od petog do osmog razreda osnovne škole – pušač, i da svaki drugi student Beogradskog univerziteta drži zapaljenu cigaretu.

Analizirajući pušačke navike naših akademaca, epidemiolozi Studentske poliklinike zabrinuto konstatuju da četvrtina njih puši između pet i deset cigareta dnevno, a 20 odsto njih dnevno kupuje paklicu cigareta.

U Srbiji podjednako strasno puše oni koji treba da donose zakone o zabrani pušenja, kao i oni koji bi trebali da imaju najrazvijeniju svest o tome kakve posledice pušenje ostavlja po zdravlje. Podaci, naime, jasno govore da 37 odsto lekara i 52 odsto medicinskih sestara u Kliničkom centru Srbije drži zapaljenu cigaretu, odnosno da među medicinskim sestrama koje daju hemoterapiju taj procenat iznosi 57 odsto.

Po slovu Zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama, paljenje cigarete na radnom mestu košta 5.000 dinara. Naravno, pod uslovom da ste baš toliki baksuz da se tik pored vas smesti neko nadležno lice iz inspektorata zdravlja, rada ili sanitarne inspekcije. Po statistici republičkog ministarstva zdravlja, svega 87 pušača je u prvih šest meseci ove godine imalo bliski susret sa predstavnicima zakona, a 72 poslodavca su kažnjena zbog toga što na vidnom mestu nisu istakli napis "Zabranjeno pušenje".