Srešćemo se i u „Delta sitiju"

Vaša publika je tako lako „zapaljiva”. Vole me, mogu to da osetim. Aplauz je uvek vruć i traje. Kada ih čujem, ne mogu da odem nigde drugde. Ovde je magija!

Tako priča tenor Hon Li, koji već četiri godine živi u Beogradu, zaposlen je u Operi Narodnog pozorišta, a večeras ima solistički koncert u sali Beogradske filharmonije. Najlepše arije iz opera „Karmen”, „Verter”, „Boemi”, „Moć sudbine” izvešće sa Aleksandrom Angelov, Jasminom Trumbetaš, i Miodragom Jovanovićem, uz klavirsku pratnju Ivana Jovanovića.

– Trudim se da uvek budem u dobroj pevačkoj kondiciji. Pevač mora da vlada tehnikom, ali važnije je da peva srcem. Razlika između mladih i starijih pevača je što mladi imaju dobar glas, ali bez onog kvaliteta koji daje iskustvo, zato se trude da to nadoknade „dramom”, strašću. I ja tako radim, objašnjavam dok pevam, kao da gledate film, kaže Hon Li (34) za naš list za koji je čuo da su „novine broj jedan u Srbiji”.

Kako ističe, Korejci operu ne vole dovoljno. Na koncerte klasične muzike dolaze mahom stariji ljudi, „bake i deke”, a ovde, kaže, ima i mladih, a kako je za umetnika publika najvažnija – on ostaje ovde.

Pevanje je studirao u Seulu. Nezadovoljan načinom rada, odlazi u Nemačku, ali i tamo im je našao manu, više pažnje obraćaju na muziku nego na glas, pa je otišao u Bugarsku, da bi završio u Italiji. Nastupajući u operi „Karmen” u Varni, upoznao je našu Aleksandru Angelov koja ga je pozvala u Beograd da zameni jednog pevača koji se razboleo.

Priča nam šta mu se sviđa u beogradskom načinu života.

– Volim ove ljude. Na Fejsbuku imam samo dva prijatelja iz Koreje, sve ostalo su Srbi, kolege. Korejci rade po ceo dan, ceo život im je samo rad... A vaši ljudi umeju da uživaju u životu, to mi se sviđa. Drugo, hrana. Vaša pljeskavica je bolja od „Mekdonaldsove”, a tu je i fantastična punjena paprika s jogurtom, izgovara Li sve ove nazive na srpskom, i kaže da mu se dopada što u našem gradu ima puno filmskih festivala i koncerata.

– Volim ovde i da šopingujem, možete me videti u „Delta sitiju” i TC „Ušće”, kaže.

Šta ga nervira kod Srba?

– Mnogo koristite reči „polako” i „sutra”. Ako imamo sastanak, svi kasne. Ako imam problem, svi kažu „ok, sutra, može sutra?” I kad kažu „nema problema”, znam da će biti neki problem.

Pitamo ga da li se oseća sigurno na ulicama našeg grada.

– Čuo sam šta se desilo Brisu Tatonu i nije mi svejedno. Prošle godine su mi na ulici prišla tri ćelava momka, pljunula me, i rekla: „Marš iz ove zemlje!” Oni nisu Srbi, već huligani, ja to znam. Ali osećam se sigurno – kaže Li koji je pokušao da nauči srpski, ali za sada zna samo „izvolite”, „koliko košta”, „300 grama svinjskog i telećeg”…

Pošto je jedinac, roditelji su ga teško pustili da ode od njih, ali i pored nostalgije, on objašnjava:

– Nedostajem im, ali ja sam operski pevač. Ovo je moj posao, moj san. I oni to razumeju. Bili su u Beogradu dva puta. Čujemo se preko skajpa, mahnem mami da sam dobro, a svake druge, treće godine odem u Koreju. Poznato je da naši pevači, zbog malih operskih studija, odlaze u druge gradove, i u svakom gradu imate bar dva pevača iz Koreje. Naš sopran broj jedan je Su Mi Đo, i ona živi u Italiji. A ja sam u Beogradu jedini. Ovde nema pevača ni iz Japana, ni Kine, ni sa Tajlanda. Ako je neko iz Azije, to sam ja! – kaže Li koji je nastupao u Skoplju i u Novom Sadu, a voleo bi, kaže, da peva i u „Madlenijanumu”.

Želja mu je da se još umetnički razvija, i da jednog dana u rodnoj Koreji otvori dobar muzički teatar. Kako u Beogradu živi sa suprugom Mi Jang Li, sopranom, i četvorogodišnjom ćerkicom koja ide u srpski vrtić, deli sa nama i svoje roditeljske brige:

– Brine me moja ćerka koja još uvek ne zna srpski i to joj je veliki stres. Jednom sam je gledao šta radi u dvorištu vrtića, i sve vreme je sedela sama. Niko se nije igrao sa njom. Ima različito lice, oči, boju kože. Njena socijalizacija nam je veliki problem…

M. Sretenović