Od hleba za tri dinara do Bodruma

Snežana Stojanović- Plavšić (G17 plus): Većih izgovorenih laži nije bilo od izjava Slobodana Miloševića nakon bombardovanja NATO-a, kojima je slao poruke da smo pobedili NATO i da je reč o pobedi našeg naroda nad svetskim silama, kao i njegovih izjava uoči bombardovanja. Jedna od vrhunskih laži Miloševićeve vlasti, za koju niko nikad nije odgovarao, bila je i obmana naroda zvana "Zajam za privredni preporod Srbije" – uz sva obećanja, građani nisu videli da je od tog novca bilo šta i bilo gde uloženo. Dobro su upamćene i obmane kao što su banke Dafine Milanović i Jezdimira Vasiljevića.

Đorđe Mamula (DSS): "Najveća laž je bila nepriznavanje izborne pobede Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima septembra 2000. godine. To nije isti događaj kao priznanje o predizbornim obmanama mađarskog premijera, ali je takođe bio okidač koji je isprovocirao građane da izađu na ulicu da protestuju, baš kao i kada su 1996. godine objavljeni neautentični rezultati lokalnih izbora. Povoda da se odgovara zbog laži bilo je i kada su, osamdesetih godina, konfiskovani devizni računi a štednja proglašena "starom deviznom štednjom", kada je vlast obelodanila da ne može da isplati devizne uloge. Bilo je strašno kada su građani shvatili da nemaju svoj novac, a niko za to nije odgovarao.

Ivica Dačić (SPS): Svaka vlast govori i čini neke stvari u političke svrhe i radi političke koristi, a ponekad se političari služe i obmanama zbog kojih bi apsolutno trebalo da padne vlada, kao što je bila afera "Bodrum", odnosno krađa glasova koja je trebalo da sačuva DOS-ovu vladu. Slične težine su i DOS-ove obmane naroda uoči 5. oktobra.

Đorđe Todorović (DS): Izdvojio bih obmane Srpske radikalne stranke iz vremena kada je bila deo vlasti, krajem devedesetih godina – od obećanja "hleb za tri dinara", do izjava tadašnjeg ministra informisanja Aleksandra Vučića o slobodi štampe pre ubistva novinara Slavka Ćuruvije i neposredno pre izricanja drakonskih kazni za medije. A i sam Vojislav Šešelj je 1998. godine penzionere okupnjene ispred zgrade vlade upitao zašto su mu verovali.

Nataša Jovanović (SRS): "Laž koja je imala katastrofalne posledice jeste afera "Solun" iz vremena DOS-ove vlasti, tačnije, velika skupštinska krađa pomoću kartice poslanika Branislava Novakovića iz Demokratske stranke. On je u tom trenutku bio u Solunu, a njegovom karticom izglasan je, najtesnijom većinom, Zakon o radu. Bilans je ubrzo bio milion nezaposlenih, mnoga uskraćena prava zaposlenih i haos u preduzećima. To je bio vrhunac laži izrečenih u obećanjima o obnovi privrede posle petog oktobra.