O činjenicama ni reči

Centar za evroatlantske studije (CEAS) u saradnji sa neformalnim udruženjem Roditelji u crnom (RUC) od 2008. godine vodi projekat „Stop zaboravu”. O svim nalazima u slučajevima Topčider, Leskovac i RTS koje CEAS i RUC prate kroz projekat opširno je pisano u Izveštaju iz juna 2009. koji je javno dostupan. CEAS i RUC su u februaru 2009, u okviru projekta, izdali saopštenje u kome su izrazili „dilemu i čuđenje” povodom naimenovanja Mladena Ćirkovića – koga roditelji vojnika nastradalih u kasarnama u Leskovcu već godinama, bez zvaničnih demantija, dovode u vezu sa okolnostima pod kojima su vojnici stradali – na mesto zamenika načelnika GŠ VS.

Politika je tim povodom objavila tekst Miroslava Lazanskog Atlantska flota protiv generala Ćirkovića (http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/ATLANTSKA-FLOTA-PROTIV-GENERALA-CIRKOVICA.lt.html) u kome se iznosi niz netačnih ocena o radu CEAS. Uzrok može biti elementarna neprofesionalnost koja bi naložila bar guglovanje i nekoliko telefonskih poziva u Srbiji pre nego što se krene sa zvanjem NATO generala da bi se utvrdilo šta radi CEAS, a što sam autor navodi kao metodologiju rada, ili strah od konkurencije koja prati trendove i stiče reputaciju, toj jest strah od gubitka monopola na (površno i spinovano) praćenje pojedinih tema. No, sam sadržaj teksta ukazuje da ga je autor napisao ili po narudžbi generala Ćirkovića ili celog Ministarstva odbrane. Zabrinjava što je „Politika” stala iza teksta u kome se demonstrira nerazumevanje uloge civilnog društva, u kome provejava strah od zahteva za otvorenost u radu vojske i ministarstva, pogotovu kada je reč o pet nerazjašnjenih smrti vojnika.

Isti scenario ponovio se nedavno. CEAS i NVO Fraktal su, u okviru zajedničkog projekta „Evolucija solucija”, organizovali 26. i 27. oktobra ove godine izuzetno posećenu međunarodnu konferenciju „Srbija, zapadni Balkan i NATO – lekcije naučene, lekcije koje tek treba naučiti”. Konferenciji su između ostalih, prisustvovali predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, NATO, OEBS, ambasadori Nemačke, SAD, EU i Češke, NVO i akademije, OHR, delegacije EK na Kosovu, crnogorskog MO. Zastupani su i stavovi u prilog članstvu zemalja zapadnog Balkana u NATO, ali i oštro protivljenje. Detalji o konferenciji, a za koji dan i video zapisi celog toka, mogu se naći na sajtovima CEAS www.ceas.org.rs i NVO Fraktal www.ngofractal.org.

„Politika” je sa skupa izvestila opet preko Lazanskog, kroz tekst „Konkurs za NATO mesiju” (http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/Konkurs-za-NATO-mesiju.lt.html). Organizatori su, inače, poziv poslali „Politici”, a ne direktno Lazanskom, koji sam priznaje da je sa iste vrlo brzo otišao, ali donosi diskvalifikatorske ocene o radu celog skupa, profilu učesnika poput profesora Sela, netačno prenosi skoro sve od naziva konferencije do onoga šta jeste a šta nije rečeno, da spomenemo samo nekoliko primera iz obilja netačnosti u tekstu. Ponovo probija ton omalovažavanja uloge civilnog društva.

Autor pogrešno prenosi neformalni deo razgovora sa Jelenom Milić, koja ga je potaknuta prethodnim iskustvom sa gore spomenutim tekstom pozvala da na jednom od panela javno sučele mišljenja, što isti nažalost nije prihvatio. „Politika” je stala iza autora koji se nije potrudio da bar gugluje imena učesnika a kamoli da pročita nešto što su objavili, pre nego što ih omalovaži.

Na konferenciji se detaljno govorilo o odredbama Lisabonskog sporazuma EU koje definišu zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku unije, poput odredaba o obavezujućoj solidarnosti i Petersburških zadataka koji definišu prirodu zajedničkih misija koje idu od mirovnih sve do oružanih. Ministar odbrane je nedavno objavio da je Srbija postala punopravni deo te politike, bez objašnjenja javnosti šta to tačno znači. Ni Lazanski o tim odredbama nikad reč nije napisao. Novi strateški koncept NATO definisaće i strukturnu saradnju sa EU pa je logično pratiti šta će u njemu biti, što je takođe bila tema skupa. Ovi trendovi analizirani su i u kontekstu stepena reforme sistema bezbednosti, koji Lazanski pogrešno izjednačava sa reformama vojske, koji su samo jedan deo. Ponovo se stiče utisak da Lazanski namerno ne piše o onome šta i kako radimo, već piše po nečijoj narudžbi.

CEAS ih obaveštava da Lazanski zadatak ne ispunjava kako treba. Da je pratio ceo tok konferencije, čuo bi i te kako o Vikiliksu za koji tvrdi da ga nismo ni spomenuli. Čuo bi neugodna pitanja koja su postavljena predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova, koji su pratili tok cele konferencije, upravo povodom izveštaja Vikiliksa i činjenice da Srbija ne izvozi oružje javno iračkim snagama, koje je Vikiliks naveo kao počinioce mnogih zločina. Postavljeno je i pitanje ne čini li to Srbiju potencijalnom metom onih koji se, poput Al Kaide, bore protiv oktroisanih iračkih snaga. Kritikovana je i ocena američke državne sekretarke Hilari Klinton da je vojna saradnja najbolji deo odnosa dveju država jer to daje legitimitet vojsci koja ni posle šest godina nikoga nije kaznila za propuste a nema ni pravosudnih pomaka u rešavanju sudbine pobijenih gardista u Topčideru i vojnika u Leskovcu. Srpski Vikiliks na tu temu popunjava skoro samo CEAS. A Lazanski, „Politika”, Ministarstvo pravde i Ministarstvo odbrane?

direktorka Centra za evroatlantske studije

Jelena Milić

------------------------------------------------------

Napomena

Gđa Jelena Milić zamera „Politici“ da je „stala iza autora” i teksta objavljenog u rubrici „Pogledi“, pa tim povodom napominjemo da u ovoj rubrici objavljujemo i sučeljavamo različita mišljenja autora iza kojih redakcija ne stoji. Kao što ne stoji ni iza teksta gospođe Milić. Na stranicama „Pogleda” „Politika” jedino stoji iza redakcijskog uvodnika.