Skuplji hleb „sava" kod velikih trgovaca

U većini vodećih trgovinskih lanaca povećana je cena hleba „sava”. Umesto 38 dinara, ova vekna u „Idei” košta 43,99 dinara, a u „Delta maksiju” 44.

Trgovci objašnjavaju da su samo primenili one cenovnike koje su im pekarske industrije slale u protekla tri meseca. Proizvođači su još sredinom avgusta podigli cene hleba 15 odsto, ali one nisu osvanule u svim prodavnicama. Najveći trgovci odlučili su tada da iz sopstvenih resursa nadomeste poskupljenje nauštrb zarade. To dalje, priznaju, nije moguće i to je glavni razlog što je cena hleba „sava” kod njih povećana na 44 dinara.

Postavlja se pitanje šta se dogodilo sa uredbom Vlade Srbije o isporuci 100.000 tona pšenice iz robnih rezervi pekarima koji bi zauzvrat trebalo da zadrže cenu bele vekne na 38 dinara.

Objašnjenje je da su tu cenu dužni da zadrže jedino oni koji dobiju državnu pomoć, uglavnom manji privatni sistemi, dok najveći poput „Beogradske pekarske industrije” ili „Klasa” nisu ni bili obuhvaćeni ovim dogovorom.

I dok se uredba o pozajmici ne odnosi na sve pekare na tržištu, već samo na one koji su dobili pšenicu iz robnih rezervi, odluku vlade o obaveznoj proizvodnji, po kojoj beli hleb od brašna tipa 500 mora da čini najmanje 40 odsto dnevne proizvodnje, svi moraju da poštuju. Zbog toga su poljoprivredni inspektori počeli da proveravaju da li se pekari pridržavaju odredbi iz uredbe o obaveznoj proizvodnji.

– Svaki kontrolisani pekar mora da dokaže da je proizveo količinu i vrstu hleba koju predviđa uredba. To proveravamo u toku redovnih kontrola pekara uvidom u dokumentaciju, proizvođačke specifikacije, proizvodne liste, fakture i otpremnice – objasnio je Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede. Novčane kazne za one koji se ne pridržavaju propisa kreću se od 100.000 do 2.000.000 dinara.

Rezultati kontrole, odnosno ko se pridržavao naredbi o obaveznoj proizvodnji, a ko ne, biće poznati u toku naredne nedelje. Osim na pekare, deo odredbi iz uredbe odnosi se i na trgovce. Ono što je njima trn u oku je propis Ministarstva trgovine i usluga po kojem marža i troškovi prometa ne smeju da pređu devet odsto, a trgovci smeju da vrate proizvođaču najviše pet odsto nabavljene dnevne količine. Uvedena je i obaveza prodavaca da isporučeni hleb plate proizvođačima u roku od 20 dana od prijema računa.

– Potpuno je apsurdno odlukom države uređivati plaćanje računa i vraćanje robe. Time se direktno mešaju u odnose dve firme. Koju količinu mi vraćamo proizvođaču i u kom roku treba da izmirimo obaveze zavisi od našeg dogovora. Potrošačima to nije ni bitno. Njima je važno da hleba ima dovoljno, a naročito belog koji kupuje veliki broj građana – ističu u većini trgovinskih lanaca.

Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, kaže da uredba o obaveznoj proizvodnji ipak nije promenila način poslovanja većine manjih pekara.

– Mnogi od njih su tako radili i pre donošenja ovog propisa. Beli hleb „sava”, zbog velike potražnje, kod pojedinih pekara čini čak između 80 i 95 odsto dnevne proizvodnje – kaže Pralica.

S. Despotović

--------------------------------

Manje jeftinijih vekni

Trgovci nude potrošačima i jeftinije vekne, takozvane narodne, čije cene miruju. Reč je uglavnom o hlebu trgovačkih marki, ali u poređenju sa skupljim vrstama, ovih vekni u ponudi ima znatno manje. U zavisnosti od trgovinskog lanca koštaju do 38 dinara.

-----------------------------------

Više kratkotrajnog mleka

Situacija sa mlekom donekle se promenila od kada je usvojena uredba Vlade Srbije o obaveznoj proizvodnji po kojoj mlekare moraju da od otkupljenih količina sirovog mleka najmanje 40 odsto prerade u kratkotrajno i dugotrajno sveže mleko.

– Posle primene te uredbe stanje se generalno popravilo. Ima više pasterizovanog kratkotrajnog mleka, ali dugotrajnog sterilnog i dalje nema dovoljno – kaže Vesna Žabić, pi-ar „Delta maksija”.