Potrebne decenije

Da bi se romska populacija u Srbiji potpuno integrisala u društvo potrebne su najmanje dve do tri decenije, kaže u razgovoru za „Politiku” predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Vitomir Mihajlović, poslanik u Narodnoj skupštini. Prema njegovim rečima, „dekada” posvećena ovoj zajednici, odnosno period od 2005. do 2015. biće samo početna faza poboljšanja položaja njegovih sunarodnika u našoj zemlji.

– Za početak je neophodno odrediti koliko pripadnika broji naša manjina na teritoriji Beograda i Srbije. U zvaničnoj statistici registrovano je tek malo više od 100.000 ljudi, ali naši podaci pokazuju da je taj broj od četiri do pet puta veći. Neki proračuni čak govore da ih u našoj državi živi i do 800.000. U svakom slučaju ovaj broj najbrže raste u Beogradu i na severu. Bez jasnijeg uvida ne možemo efikasno da pokrenemo ni proces edukacije, zapošljavanja, rešavanja stambenog pitanja, zdravstvene zaštite i drugih gorućih problema – tvrdi Vitomir Mihajlović.

On podseća da je u sklopu akcije nacionalnog saveta i ovog leta u srednje škole upisano blizu 500 romskih đaka, dok je na fakultete primljeno stotinak brucoša koji pripadaju ovoj manjini. Bez obzira na što se ovakva kampanja organizuje svake godine i za svaku sledeću generaciju, problem obrazovanja jedan je od najvećih izazova koji se vezuju za ovu populaciju u našoj zemlji.

– Tu se suočavamo sa diskriminacijom na etničkoj osnovi koja je prisutna u školama u Srbiji, ali i činjenicom da naši sunarodnici ekonomski nisu u mogućnosti da školuju decu, odnosno da im obezbede sva neophodna sredstva i opremu. U izvesnom broju porodica mališani već u četvrtom razredu osmoletke dostižu nivo edukacije svojih roditelja, pa se dešava da se pod uticajem odraslih tu njihovo obrazovanje prekine – objašnjava Mihajlović.

Naš sagovornik, međutim, ne smatra da većina Roma u našoj zemlji, pogotovo u Beogradu, preživljava od sakupljanja sekundarnih sirovina, kao što to pokazuju neke procene. On podseća da mnoge porodice iz nerazvijenih opština sa juga Srbije upravo u potrazi za poslom dolaze na sever države i u prestonicu.

– Tu nevolje često prouzrokuju i dokumenta, jer mali broj njih ima bilo kakav zvaničan papir o prebivalištu i ostalim ličnim podacima, uglavnom kada je reč o nehigijenskim naseljima. U takvoj situaciji nemoguće je upisati decu u neku obrazovnu ustanovu, izvaditi im zdravstvenu knjižicu i druge neophodne papire. Oni ne mogu da izraze ni svoj politički stav i izađu na izbore za svoje predstavnike – zaključuje Mihajlović.

Nikola Belić

-----------------------------------------------------------

Manjina bez pomoći matice

Vitomir Mihajlović kaže da je od 19 manjina koje su oformile svoje nacionalne savete, položaj romske težak i specifičan, jer on nema podršku matične države, kao što je to slučaj sa drugim zajednicama.

– Osim Srbije, jedinu pomoć i način da se povežemo sa sunarodnicima iz drugih zemalja možemo da očekujemo od Evropske unije, pogotovo što su na Starom kontinentu Romi najbrojnija nacionalna manjina. Kada je reč o našoj državi, ona je od početka „Dekade Roma” u izvesnoj meri pomogla našoj manjini, ali je za potpunu inkluziju potrebna još veća podrška. Problem je što bi po zakonu na radnim mestima u državnim institucijama, službama i preduzećima svaka manjina trebalo da popuni 1,7 odsto radnih mesta. Romska je jedina kod koje ova odredba nije ispunjena – zaključuje Mihajlović.

-----------------------------------------------------------

Karlov ugao

. Kad prestanemo da se cigančimo po skupštini, možda ćemo obratiti pažnju na položaj Roma.

. Možda ćemo brže u Evropu ako se naše društvo integriše u romsku populaciju, nego obrnuto.

. Lako je s miroljubivim Romima, teško je sa Zvezdinim ratobornim „ciganima“.

. Romi su se vekovima upinjali da stignu naš standard. Konačno smo im to omogućili.

. Šta ako neki od nas Rome još zovu Ciganima!? Pa, i oni nas zovu Srbima.

. Briga o Romima je zasad samo na papiru. U stvari, na kartonu.

. Vicevi o Cigi su politički nekorektni. Ali su, brate, smešni.

. Evropska unija ne želi da nas primi bez Roma. Zato nam ih, valjda, i vraćaju.

Dragutin Minić