Poslednja šansa izbeglih

Svih 70 udruženja i zavičajnih društava izbeglih i proteranih Srba iz Hrvatske uputilo je ujedinjenoj Evropi svoj apel za pomoć. Možda je to i poslednja šansa za više od 400.000 proteranih beskućnika, diskriminisanih i poniženih u petnaest ili dvadeset godina dugoj potrazi za pravdom. Peticija je napor da se skrene pažnja državnicima Evrope i međunarodnim organizacijama da je Hrvatska oduzela oko 42.000 stanova Srbima koje je proterala ili koji su spasavajući goli život izbegli od 1991 do 1996, a posebno posle vojno-policijskih akcija „Bljesak” i „Oluja”, najvećih etničkih čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata. U peticiji se traži i isplata penzija koje su selektivno uskraćene samo Srbima, i pominje ogroman broj razorenih objekata koje Hrvatska uporno odbija da popravi i time omogući povratak izbeglih.

Hoće li porodica evropskih naroda imati više razumevanja i osećanja za pravdu od Hrvatske? Hoće li matica Srbija dati podršku svom narodu i hoće li iskoristiti sva sredstva koje pruža diplomatija da se nepravde isprave? I najzad, hoće li Evropa pristati na dvostruke standarde koje će im Hrvatska doneti u miraz kada postane članica EU? Na ova pitanja treba da odgovore predsednici, premijeri i ministri spoljnih poslova zemalja članica EU kojima je peticija upućena. Dokument je samo podsećanje na ono što objektivno postoji i što je u Hrvatskoj nekažnjeno – grubo kršenje ljudskih prava. Vreme neminovno donosi zaborav, možda je poneka članica EU i zaboravila da je nastajanje Hrvatske značilo proterivanje gotovo celokupnog srpskog stanovništva, i da je i pored optimističkih izjava koje Hrvatska lansira, povratak simboličan, jer ne postoje osnovni uslovi za povratak posebno u seoskim područjima.

Izbeglice i proterani veruju u međunarodnu pravdu i zato joj se i obraćaju. A izgleda da je njihov vapaj stigao do Brisela, odakle je predsednik evropske komisije Barozo uputio poslednji ultimatum Hrvatskoj (kako prenosi zagrebački „Globus”) sa porukom: „Vratite Srbe, pomirite se, dajte im mirovine”.

Međunarodna zajednica je spremna i da izdvoji znatna sredstva – govori se o pola milijarde evra – za stambena rešenja proteranih hrvatskih Srba. Hrvatska je spremno dočekala ovu inicijativu, iznetu na nedavnom skupu u Ženevi i predlaže da donira u ovaj fond ali za socijalni smeštaj izbeglih Srba – gle čuda – u Srbiji!

Treba reći i to da je program socijalnog zbrinjavanja, to jest izgradnje sirotinjskih stanova, u Hrvatskoj „uspešno sproveden”. Tamo je dodeljeno čak 13.000 ovakvih stanova, pa je za tamošnje vlasti pitanje otetih srpskih kuća i stanova – rešeno! Samo, niko ne zna koliko Srba je dobilo ove socijalne stanove! Hrvatska odbija da odgovori na uporne zahteve UNHCR-a da o ovim dodelama dostavi podatke i ponavlja ukupan broj – više od trinaest hiljada. A izbegli i proterani Srbi znaju da je ni hiljadu Srba, neki kažu oko 600, uzelo ove nužne smeštaje!

*Potpredsednik Asocijacije izbegličkih udruženja iz Hrvatske