Kupuju birače, troše bolji život

Srbija 2020. godine. Kojim će „putićem” da krene? Prema prvom scenariju, za koji se do pre neki dan verovalo da je sasvim izvestan, Srbija je te godine zemlja članica Evropske unije, izvozno orijentisana, sa niskom inflacijom, 400.000 otvorenih radnih mesta i prosečnim godišnjim rastom od 5,8 odsto. Prema drugom „populističkom scenariju” (koji nam se nažalost „smeši” od pre neki dan), do pucanja ukupne makroekonomske ravnoteže došlo bi već 2013. godine, a kraj sledeće decenije Srbija bi dočekala kao zemlja u kojoj je još 200.000 ljudi izgubilo posao. Takav scenario podrazumeva da se u naredne dve godine podržava potrošnja i subvencionisano zapošljavanje. Reforme koje bi posle toga usledile bile bi zakasnele i ne bi dale željene rezultate. Stabilizovanje ekonomskog rasta na tri odsto godišnje bilo bi neodrživo, a visok nivo potrošnje u prve dve godine podigao bi inflaciju i ubrzao slabljenje dinara.

Ove dve krajnosti ekonomskog razvoja Srbije zapisane su u studiji „Postkrizni model ekonomskog rasta i oporavka Srbije”, koju su od proletos naporno radeći napravili najugledniji domaći ekonomisti. Uz drugi (ružniji) model podebljanim slovima stoji i napomena: „ovaj scenario je neodrživ i naveden je ovde samo kao upozorenje”.

Vlada Srbije deklarativno je izabrala prvi optimističniji put, jer je stari model rasta (po kome smo više trošili nego što smo zarađivali) bio pogrešan. Međutim, autori ove studije ovih dana s pravom sumnjaju da, zbog blizine izbora, vlast kreće pogrešnim, ali i opasnim putem. Ima li vremena za zaokret, pitali smo domaće ekonomiste.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, jedan od autora studije i savetnik premijera, kaže da će test za vlast biti budžet za 2011. godinu. Tu će se videti kojim putem smo krenuli:

– Lako je nama, oni imaju problem cenzusa – u šali objašnjava Milojko Arsić pred kakvim se izazovom političari sada suočavaju. Zato ga i ne čudi što spiskovi ministarskih želja za većom potrošnjom daleko prevazilaze mogućnosti. – Presudno je kako će taj budžet biti skrojen. Opšti stav Međunarodnog monetarnog fonda jeste da su konačne brojke najvažnije. To znači da ako minus u državnoj kasi bude pet, umesto dogovorenih četiri odsto – dogovor će propasti. Međutim, ukoliko tekuća potrošnja bude povećana na uštrb investicija, MMF će reći da to nije dobro, ali konačni dogovor biće postignut – objašnjava Arsić kakve veze ima aranžman sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom i model oporavka Srbije.

Vladimir Vučković, profesor na Univerzitetu Megatrend, takođe ističe da je dobar deo javnosti izgleda s pravom sumnjao da će se vlast zaista okrenuti novom modelu rasta Srbije i da se neće tako lako odreći populizma.

– Problem je što mi više nemamo vremena za udvaranje biračima. I glasovi razuma u vladi koji to shvataju izolovani su i ugušeni. Posle izbora će biti kasno za ozbiljnije reforme. Nažalost, već sada su neke pretpostavke iz optimističnog modela razvoja Srbije narušene, inflacija je viša od planirane, priliv kapitala je u minusu. Najstrašnije je što ovo sad nikoga ne iznenađuje, a što će nam se to sve obiti o glavu. Nažalost, kod nas do ljudi teško dopire poruka da mora nešto da se žrtvuje danas da bismo bolje živeli sutra – kaže Vučković.

Njegov kolega Miroslav Zdravković, takođe autor strategije, ubeđen je da će model oporavka Srbije sa primenom morati da sačeka.

– Nema priče o ozbiljnom zaokretu pre izbora, kad god oni bili – kaže Zdravković.

Paradoksalno je što u ovu strategiju izgleda najviše poverenja imaju oni ekonomisti koji je nisu pisali. Tako Goran Nikolić kaže da budžet za 2011. godinu uopšte ne mora da bude pokazatelj da vlast odustaje od investicionog modela.

– Ministarstva koja se bave investicijama, a to su infrastruktura i NIP, takođe imaju značajnu političku snagu. Ne verujem da će tek tako u korist tekuće potrošnje odustati od investicija. Po Zakonu o fiskalnoj odgovornosti, udeo javnih ulaganja dogodine treba da bude četiri odsto bruto domaćeg proizvoda. Takođe, lokalne samouprave će investirati dogodine – uveren je on.

Anica Nikolić

-------------------------------------------------

Rebalans budžeta usaglašen sa MMF-om

Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je juče da je sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) usaglašen rebalans budžeta za 2010. godinu i da će on za dva do tri dana biti upućen u skupštinsku proceduru, dok bi budžet za 2011. godinu, prema njenim rečima, trebalo da bude usaglašen najkasnije do 15. decembra.

Dragutinovićeva je novinarima u parlamentu rekla da rebalans predviđa veći deficit za 12,8 milijardi dinara nego što je bilo predviđeno budžetom za ovu godinu.

Ministarka je kazala da će pregovori sa MMF-om biti nastavljeni napominjući da sledi usaglašavanje o budžetu za 2011. godinu. „On će biti usaglašen i pre 15. decembra i sigurna sam da ćemo završiti i 6. reviziju stendbaj aranžmana sa MMF-om, kao što smo i dosadašnje revizije završili”, naglasila je ona.

Dragutinovićeva je navela i da će u januaru biti povećane plate i penzije i da će u budžetu biti sredstava za to.

Upitana za izmene i dopune Zakona o PIO, ministarka je objasnila da je on promenjen u delu zaštite penzionera koji primaju niže penzije, tako da minimalne penzije ne mogu biti niže od 27 odsto prosečne zarade.

Dragutinovićeva je dodala da sa MMF-om nije postignuta saglasnost oko prosečnih plata i penzija, dodajući da misli da zakonom treba da budu zaštićeni penzioneri koji su radili pun radni staž.

Tanjug