Pušači od sutra izbačeni na ulicu

Ritual ispijanja prve jutarnje kafe na radnom mestu većini zaposlenih pušača u Srbiji od sutra neće izgledati isto. Da bi izbegli sukob sa Zakonom o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, biće prinuđeni da se odreknu nikotina ili da „utočište” potraže u posebnoj prostoriji, a često i pod vedrim nebom.

U suprotnom, svaki put kada inspektori zateknu pušača, za svoje grehe će plaćati 5.000 dinara, što je sedmina prosečne mesečne plate. Odgovorno lice iz preduzeća biće kažnjeno sa 30.000 do 50.000 dinara, a firma će državnu kasu morati da „dotira” sa najmanje 500.000 ili čak milion dinara.

Dr Srmena Krstev, predsednica Komisije za prevenciju upotrebe duvana, napominje da se na vrhu spiska objekata iz kojih će duvanski dim biti potpuno prognan nalaze ustanove zdravstvene zaštite i prosvetna zdanja. Lekari i nastavnici nalaze se među najodgovornijim, zbog rada sa pacijentima i đacima, pa upaljač ili šibicu neće smeti da „okinu” ni u bolničkim, ambulantnim ili školskim dvorištima kako ne bi davali loš primer onima koji od njih zavise.

– Odstranićemo dim i iz zatvorenih prostorija gde se proizvode lekovi i hrana, medijskih kuća, ustanova kulture... U ostalim poslovnim zgradama biće moguće odrediti posebnu prostoriju za pušenje. Inspektori koje angažuje nekoliko ministarstava kažnjavaće i ako zateknu pepeo ili opušak i osete miris duvanskog dima – objašnjava Krsteva.

Najbolji primer u regionu je Slovenija gde su se pušači potpuno prilagodili novim propisima. Iz šireg okruženja izdvaja se i Turska, a zemlje koje se još nisu ozbiljno dotakle ovog problema su Bosna i Hercegovina i Albanija.

O tome koliko će odricanje od uživanja u duvanu na radnom mestu uticati na produktivnost i kako će delovati na psihu zaposlenog još niko ozbiljnije ne razmišlja, a nadležni im za sada upućuju samo jedan savet – da im niko ne brani da se sklone na mesta na kojima je pušenje još dozvoljeno. Gde će otići hirurg pod stresom posle osmočasovne teške operacije na otvorenom srcu i zašto se njemu i kolegama ne obezbedi zatvorena prostorija gde ih nijedan pacijent neće videti? Novinar kojem ističe rok za predaju teksta a za izjavu još juri troje sagovornika koji se ne javljaju na telefon mora da, objašnjavaju nadležni, služi za primer i ne sme da pripali na radnom mestu, daleko od pogleda javnosti. Istovremeno, može da puši publika na stadionu gde se igra utakmica koju će u direktnom prenosu posmatrati milioni.

Svima koji nisu imuni na duvanski dim preostaju kafane i kafići manji od 80 kvadrata, jer će u većini ovakvih objekata, prema rečima Nikole Dimitrijevića, predsednika Opšteg udruženja ugostitelja Beograda, u početku pretežno odobriti pušenje. „Sigurne kuće” za ljubitelje duvana delimično će biti i ugostiteljski lokali veći od ove kvadrature, u kojima će biti odeljene prostorije za pušače.

– U manjim lokalima računaju na navalu pušača iz institucija gde se očekuje najstrože sankcionisanje nepoštovanja zakona. Njima će mnogo značiti da mogu da zapale cigaretu bar u obližnjem kafiću – navodi Dimitrijević.

On smatra da je zakonodavac napravio pravedan kompromis jer je u okolnim zemljama načinjen radikalan rez i pušenje je zabranjeno potpuno i „preko noći”.

– Svuda gde se to desilo, poput Hrvatske i Makedonije, promet ugostiteljima je opao, kod Hrvata čak 85 odsto. Tamo je 1. maja 2009. zabranjeno pušenje u lokalima. Mislilo se da će pušači sedeti u baštama, ali je uprkos proleću bilo loše vreme – kaže Dimitrijević.

Posle zabrane u ovim zemljama kafedžije su slabije poslovale i vremenom su zatvorile lokale. Kako su se posetioci postepeno privikavali na „nepušačke zakone”, otvarani su novi restorani i kafići, u kojima su uhlebljenje našli i otpuštani radnici. Tako je došlo do konsolidacije ugostiteljskog sektora, ali uz prethodne potrese i gubitke.

– U tom međuperiodu, gubici kafedžija iznosili su najmanje 30 a penjali su se čak do 90 procenata. Ovaj drastičan skor beležili su lokali u većim celinama u kojima je potpuno zabranjeno pušenje, poput kafića u tržnim centrima – ističe Dimitrijević.

U restoranima većim od propisane kvadrature biće jasno označene odvojene prostorije za pušače i nepušače. Nepušački deo biće bliži ulazu, a kafedžije će se uglavnom opredeliti za srazmeru pola-pola.

Još jedno od mesta koje je teško zamisliti bez cigareta jesu kultni klubovi, poput beogradske „Akademije”. Mada je još teže zamisliti da će inspektor navratiti u Rajićevu ulicu posle ponoći, kada tamo počinje većina koncerata, uprava kaže da će zabraniti pušenje osim u nekoj od sporednih prostorija. U tako malim mestima još je i moguće uočiti svakoga ko se maši paklice ali će to biti mnogo veća muka u mestima poput „Beogradske arene”. U njoj je konzumiranje duvana zabranjeno otkako je otvorena, ali redari ni dosad nisu uspevali da drže pod nadzorom svih 20.000 posetilaca, koliko stane u halu.

Čak i sa pojačanom budnošću, što najavljuje predstavnica za odnose sa medijima „Arene”, možda je kontroli izvodljivo proći kroz gužvu na mirnijim koncertima, kakav je bio Dilanov, ali gotovo je nezamislivo probiti se kroz euforičnu masu metalaca na žestokim svirkama poput „Slipnotove”. A dovoljno je da televizija prikaže minut sa koncerta u kojem će se videti žar cigareta u publici i da inspektor koji to opazi „odrapi” „Areni” globu od nekoliko miliona dinara.

N. B. – V. V. – D. B.

------------------------------------------------

Retuširanje Bogarta i nikotinska jeres

Nekada je duvanska industrija plaćala holivudskim producentima da junaci na velikom platnu puše njihove cigarete. Danas u filmovima niko više ne uživa u nikotinu, a pozorišni reditelji ignorišu naznake starih pisaca u kojima se navodi kako protagonist ili heroina pripaljuju. Prikazivanje pušenja je na Zapadu postalo jeres prema političkoj korektnosti, pa scene u trejlerima i prizori na plakatima za digitalizovane kopije filmskih klasika koji se ponovo puštaju u bioskop bivaju retuširane. Zato su cigarete u rukama Hemfrija Bogarta i ostalih ikona, nezamislivih bez pljuge – izbrisane.(/slika2)