Treba nam kampanja za informisanje potrošača

Da li čitate deklaracije na proizvodima?

Pokušavam da čitam deklaracije na proizvodima koje kupujem, ali vrlo često ne uspevam jer su slova toliko sitna, da bi trebalo da nosim lupu sa sobom svaki dan. Kao da se neko namerno trudi da kupci ne saznaju šta zaista piše na deklaracijama. Pri tom, nemam dioptriju i nemam problem sa vidom, ali se iznerviram svaki put kad ne uspem da pročitam sastav pre svega prehrambenih namirnica i saznam makar ono osnovno.

Korektna usluga u banci, restoranu, supermarketu je…

Ljubazno, a nenametljivo osoblje koje ne pokušava da vam po svaku cenu nešto proda, ali koje ume da odgovori na pitanja i da vam pruži pravu informaciju. Poseban oprez potreban je u bankama jer ogromna većina ljudi ne zna ni terminologiju niti bankarske operacije, a službenici su obučeni da vam predoče samo prednosti neke kartice, pozajmice ili kredita, a đavo se krije u detaljima, tj. u onome što vam ne saopštavaju.

Uvozna ili domaća roba?

Ne delim robu na uvoznu i domaću, jer poreklo ne garantuje kvalitet. Ono što me opredeljuje za kupovinu neke robe jeste stanje u mom novčaniku i poverenje u isprobane proizvođače. To se naročito odnosi na prehrambene proizvode i tu dajem prednost domaćoj robi, ali ima puno oblasti u kojima nismo konkurentni, pa kad je u pitanju, recimo, kućna i lična kozmetika ili tehnika, uvek biram proverene inostrane brendove. Ne verujem u uspešnost kampanja „kupujmo domaće“ jer se potrošači uglavnom ponašaju krajnje racionalno i kupuju u skladu sa mogućnostima, a ne sa nečijim željama.

Da li kupujete na sniženjima?

Odeću i obuću gotovo isključivo kupujem na sniženjima, ali u inostranstvu, jer su to zaista prava sniženja, a o izboru i kvalitetu da i ne govorim. Jedino hranu nikad ne kupujem na sniženjima jer odmah pomislim da nešto nije u redu, čim je cena pala.

Ima li pravih sniženja u Srbiji, poput onih u drugim evropskim prestonicama?

Sniženja kod nas ne nalikuju onima u inostranstvu jer su, prvo, minimalna, a drugo, ponuda robe je vrlo ograničena. Samo se našim trgovcima, izgleda, ne isplati da se reše zaliha. Često roba koju nude na sniženjima u stvari košta baš toliko, a u redovnoj prodaji je debelo precenjena.

Koliko na izbor proizvoda utiče dizajn i reklama?

Prednost dajem dizajnu, jer ni najbolja reklama ne može da proda loše upakovan proizvod. Dizajn domaćih proizvoda se poslednjih godina dosta popravio, ali još uvek nije dostigao evropski nivo, dok su nam reklame odlične. Očigledno je da naši proizvođači ne štede na reklamama, dok na dizajnu mora da se poradi jer se naša roba teško probija na zahtevno evropsko tržište između ostalog i zbog dizajna. Priznajem da sam neretko klasična žrtva reklama i da neki proizvod kupim samo zato što sam bezbroj puta čula za njega i pomislila – mora da je dobar čim ga ovoliko reklamiraju!              

 Da li češće koristite kartice ili gotov novac?

Koristim uglavnom gotovinu jer tako imam bolji uvid u to koliko trošim i koliko smem da potrošim. Kartice su privlačne jer daju lažni osećaj sigurnosti (nemam para, ali imam karticu), te bih očas posla mogla da se nađem u minusu.

 Hipermarketi ili manje lokalne prodavnice? 

Svakodnevnu kupovinu obavljam u najbližim prodavnicama, a za one veće kupovine odlazim u hipermarkete, zbog izbora robe i cene. Dobro je što je otvoren veliki broj različitih hipermarketa jer se oni takmiče u pogodnostima za kupce. Vikendom odlazim na pijacu, jer je povrće i voće boljeg kvaliteta i često jeftinije nego u hipermarketima.

Da li su veliki trgovinski lanci promenili potrošačke navike kod nas?

Jesu, promenili su nam navike. Posle toliko posnih godina, dobili smo ono najvažnije – pravo izbora. Navikli smo se i na bogatu ponudu i na akcije i na skupljanje kupona... na sve ono što je u Evropi odavno bilo na raspolaganju potrošačima.

Koliko često idete u snabdevanje u toku meseca?

Svakog dana kupujem ono najosnovnije, a jedanput ili dvaput mesečno odlazim u hipermarkete.   

Šta podrazumevate pod kvalitetnim proizvodom? 

Kvalitetan proizvod je onaj koji traje, što često unapred ne možete da znate. Zato mislim da ni cena ni poreklo ne garantuju kvalitet. Ako vam se, kao meni, pegla poznatog inostranog proizvođača, koju ste pristojno platili, pokvari za nekoliko meseci, onda se osećate prevarenim jer ste platili ime, a ne kvalitet. Ili, ako otvorite kutiju proverenog domaćeg sira, a zapahne vas neprijatan miris, pitate se ko vas je nasamario – proizvođač koji se iskvario, trgovac koji ga nije skladištio po propisima, ili ste sami krivi ako niste obratili pažnju na rok trajanja...

Dobre cipele su…

Udobne i lepe. One u kojima mogu da pešačim do posla i nazad, koje mi ne stežu noge kao da sam ih stavila u mengele. Nosim i ravne i sa potpeticom, ali ne eksperimentišem sa visinom. Ne pratim slepo modu ni u čemu, pa ni u obući, imam pre svega udobnu i kvalitetnu obuću. Sa zavišću gledam devojke i žene koje umeju graciozno da hodaju u cipelama s vrtoglavim štiklama, a sa iskrenim žaljenjem one koje „nabadaju“ i posrću zarad lepote.

Šta se obično može naći u vašem frižideru?  

Trudim se da se zdravo hranim, s manjim ili većim uspehom, te u mom frižideru obično ima jogurta, mladog sira, paradajza, zelene salate, pilećeg mesa, brokolija, sezonskog voća.. .„grešne“ namirnice se obično i ne nalaze u frižideru!

Da li ste kao potrošač nekada bili oštećeni?

Jesam, ali sam vrlo retko isterivala pravdu i žalila se, jer nemam ni vremena ni živaca za nadgornjavanja s prodavcima. Jednostavno sam prestala da odlazim u prodavnice u kojima mi je naplaćeno više nego što treba ili iz kojih sam donela kući neku robu s greškom.

Da li Srbija ima zakon o zaštiti potrošača?

Da, imamo novi Zakon o zaštiti potrošača, donet 12. oktobra ove godine, koji uređuje osnovna prava potrošača, uslove i sredstva zaštite, prava i obaveze udruženja i saveza za zaštitu potrošača. Zakon predviđa i donošenje Strategije za zaštitu potrošača, kao i Nacionalnog programa zaštite ugroženih potrošača.

Ko štiti prava potrošača u Srbiji?

Prema Zakonu, prava potrošača štite i nadležno ministarstvo i drugi organi i organizacije, udruženja i savezi, privredne i profesionalne komore i drugi učesnici na tržištu. Vlada bi trebalo da obrazuje i nacionalni savet za zaštitu prava potrošača. Nisam, međutim, sigurna da potrošači u Srbiji znaju koja su im prava, kome da se obrate i kakvu vrstu pomoći mogu da dobiju. Potrebna je jedna ozbiljna kampanja čiji bi cilj trebalo da bude informisanje potrošača i promovisanje njihovih prava.