Tatu potvrđuje Biološki fakultet

Čačak – Pred Višim sudom u Čačku u toku ove godine našlo se čak 14 slučajeva utvrđivanja očinstva. Zbog čega je naglo povećan broj tih predmeta koji su ranije, uglavnom, bili retkost, da li ljubav među meštanima i njihova čast padaju na niže grane?

– Mislim da je znatno povećanje broja ovih predmeta usledilo pošto je običnim ljudima postala dostupna DNK analiza kojom se očinstvo može potpuno pouzdano utvrditi ili isključiti. Tako je, recimo, u jednom slučaju očinstvo dokazano posthumno – kaže za „Politiku” Aco Vučićević, predsednik Višeg suda u Čačku.

Po podeli dužnosti u čačanskoj kući pravde, za ovu materiju nadležna je sudija Gordana Tošić. Kaže nam da su, po Porodičnom zakonu i njegovim odredbama, obavezni učesnici spora majka, dete i muškarac koji se smatra ocem deteta.

– Dete može da pokrene spor za utvrđivanje očinstva bez obzira na svoje godine, dok majka ili otac mogu to da učine samo do navršene desete godine detetovog života. Sud odmah pribegava veštačenju putem DNK analize i taj deo posla poverava se Biološkom fakultetu u Beogradu – ističe Gordana Tošić.

Dete ne može da tuži samo oca, formalno mora i majku, a najčešće su majka i dete zajedno pokretači spora jer otac, osporavajući očinstvo, nastoji da izbegne obaveze izdržavanja.

– Odmah po otvaranju postupka određujemo datum kada će sve troje ići na Biološki fakultet gde im se, uz identifikaciju, uzimaju brisevi. Troškovi analize za sve troje iznose 39.900 dinara i obično ih plaća onaj ko ima interes da plati – napominje sudija.

U životu, dabome, pa i u sudskoj praksi dakle, ne ide sve glatko. U jednom slučaju, žena koja je pokrenula postupak nije imala novca da plati analizu, pa je u Čačak taj dokument poslat tek pošto je Sud uplatio Fakultetu odgovarajući iznos.

– U ovakvim sporovima sud ne može da donese presudu na osnovu priznanja, poravnanja ili saslušanja stranaka, već se obavezno izvode dokazi veštačenjem. Međutim, kad su pokretači spora majka i dete zajedno, tuženog niko ne može da prinudi da dođe u sud pa se, u takvim okolnostima, pribegava drugim dokazima i saslušanju svedoka. Uglavnom je reč o vanbračnoj zajednici i intimnoj vezi koju svedoci potvrđuju ili odriču.

U jednom slučaju tuženi živi u inostranstvu pa je teško izvršiti dostavu poziva i čeka se njegov povratak, kako bi lično primio dokument i otišao u Beograd, radi analize.

Iz svih ovih postupaka isključena je javnost koja bi ipak, po prirodi stvari, želela da zna kakav je rezultat DNK analiza.

– Od deset slučajeva u kojima otac sumnja da dete nije njegovo, samo u jednom ili dva potvrdi se da je otac neko drugi, odnosno da su sumnje opravdane. Ali, ta srazmera važi samo za jednu manju populaciju, dakle za one ljude koji sumnjaju, i velika je zabluda primeniti je na šire društvene grupe – kaže sa „Politiku” dr Goran Brajušković iz Centra za primenu i razvoj Biološkog fakulteta u Beogradu.

Gvozden Otašević