Naslovna strana

Slučaj prvi sa sredine jučerašnje naslovne strane. Posle dve godine smo, zahvaljujući novinarki "Politike" Miroslavi Derikonjić, saznali da su se, u Dečjoj klinici u Tiršovoj u Beogradu, dva lekara potukla usred operacije, da su ostavili na operacionom stolu dvanaestogodišnje dete sa otvorenim stomakom i otišli napolje da se tuku. Dete je, srećom, ostalo živo, neki specijalizant je završio operaciju, a ona dvojica i danas rade kao lekari, operišu neku drugu decu, možda baš vašu.
Ali, to nije najgore. Najgore je to što sam skoro sigurna da je kojim slučajem to dete umrlo, da ta dvojica lekara i onih nekoliko sestara i specijalizant koji je dovršio operaciju, nikada ne bi uprli prstom u krivca, makar to bio onaj sa kim su se do pre pet minuta tukli po hodnicima bolnice.

Slučaj drugi sa vrha naslovne strane. U Kragujevcu je uhapšeno deset profesora Pravnog fakulteta, među kojima i bivša pomoćnica ministra prosvete, svi osumnjičeni da su prodavali ispite i diplome ovog fakulteta. U policijskoj akciji "Indeks" otkriveno je da su pojedini studenti "polagali" ispite i pre nego što su upisali fakultet.

I to nije ono najgore. Najgore je što je sasvim verovatno da će pohapšenim korumpiranim profesorima, ako dođu do suda, suditi i neki od studenata koji su kupili diplomu. A oni dobro znaju da sve ima svoju cenu, i ispit i diploma i mesto u sudu i oslobađajuća presuda i nečije ćutanje i, konačno, pravda.

Slučaj treći sa dna iste naslovne strane. Nijednoj organizaciji za zaštitu ljudskih prava i nijednom borcu za zaštitu ljudskih prava u Srbiji ni na kraj pameti nije da se malo bori i za prava dvojice vojnika VJ, koje su pripadnici OVK 1999. godine zarobili i predali Amerikancima koji su ih, potom, odveli u tajni zatvor CIA-e u Nemačkoj gde su zlostavljani.

Ni ovo nije najgore. Najgore je to što ima onih koje će diskriminacija nekih boraca za ljudska prava prema Srbima i Srbiji možda i ubediti da ima nečeg u nama što nije vredno ni borbe, ni ljudskog odnosa, a ni bilo kakvih prava.

Pa, ni sve to nije ono najgore. Ono najgore je što o svemu ovome pišem ja koja sam više puta do sada dala mito lekarima i nikada o tome nisam pisala u novinama, osim kada su to radili drugi. Još gore je što sam, tek pola u šali, rekla da bih volela da su mi roditelji kupili fakultetsku diplomu za odličan uspeh u osnovnoj školi. A najstrašnije je to što ponekad pomislim da nepravda koju nam čine može da opravda nepravdu koju smo mi učinili drugima.