Dvesta košnica za sladak život

Krnjevo kod Velike Plane – U Krnjevu, pitomom moravskom selu kod Velike Plane, smeštenom tik uz autoput Beograd–Niš, med se ne pakuje u tegle, nego u burad teška 300 kilograma. I svake nedelje put Evrope kreće po jedan šleper sa 24 tone pčelinjeg proizvoda zlata vrednog.

Podneblje Srbije pruža izuzetne mogućnosti za bavljenje pčelarstvom i naša zemlja bi mogla da bude lider u proizvodnji visokokvalitetnog meda, ali mi ne koristimo ni delić onoga što nam je priroda dala, kažu u firmi „Cmana promet“, koja je jedan od najvećih izvoznika meda u Evropu.

Iako je reč o zahtevnom tržištu, porodica Tirnanić, u čijem se vlasništvu nalazi ova kompanija, ne brine za plasman „najslađeg začina“.

– Naš med je vrhunskog kvaliteta i izuzetno je cenjen u Evropi. Veliki prerađivači ga koriste kao začin i mešaju ga sa jevtinim i manje kvalitetnim medom koji stiže iz Meksika, Argentine i Kine. Nisam siguran u proporcije, ali znam da se sa malim količinama našeg meda dobija kvalitet koji odgovara svim evropskim standardima – kaže Goran Tirnanić, vlasnik firme iz Krnjeva.

Med u Krnjevo stiže iz cele Srbije, a u kupažerima firme „Cmana promet“ ove godine će biti prerađeno rekordnih hiljadu tona. Samo manje količine prerađenog i upakovanog meda, pod oznakom „medino“, završe na rafovima domaćih megamarketa, budući da je više od 90 odsto proizvodnje ove firme namenjeno izvozu.

– Naši najveći kupci su u Austriji, Holandiji, Belgiji, Francuskoj, Italiji i, naravno, Nemačkoj koja je evropski lider u proizvodnji meda. Skoro smo razgovarali sa jednom tamošnjom firmom, ali nismo uspeli da sklopimo posao. Ta firma godišnje preradi čak 15.000 tona meda, a mi nismo bili uvereni da možemo da ispunimo njihove zahteve. Proizvodnja meda kod nas još uvek ne ide glatko, malo je velikih pčelara koji se bave industrijskom proizvodnjom i koji mogu da isporuče velike količine kvalitetnog meda. Siguran sam da evropsko tržište može da proguta daleko veće količine od onih koje se danas proizvedu u Srbiji, ali domaći pčelari, nažalost, ne koriste ni 15 odsto prirodnih potencijala – objašnjava naš sagovornik.

Pčelari u Srbiji polako shvataju da se od proizvodnje meda može lepo živeti, ali je neophodno da se uklope u stroge evropske standarde, kaže Goranov otac Radojica Tirnanić, koji je pre deset godina krenuo sa otkupom i preradom meda, šireći delatnost firme koja se do tada bavila trgovinom semenom i poljoprivrednim đubrivom.

– Znam gotovo sve srpske pčelare i mnogi mi se žale kako se proizvodnja meda ne isplati. Kako da im se isplati kad imaju po 30 ili 40 košnica, i tako godinama. Minimum je 200 košnica. Sa tolikim brojem jedna četvoročlana porodica može slatko da živi, pod uslovom da svi rade i napreduju. Važno je da znaju čime treba hraniti pčele, čime ih i kako lečiti. U ovom poslu ne sme da bude improvizacije. Mnoge smo pčelare morali da odbijemo, jer su nam donosili zaražen med. Od takvog meda ne može da se napravi proizvod kakav traže stranci – kaže Radojica, napominjući da je kontrola kvaliteta meda u Evropi izuzetno rigorozna i „komplikovanija od analize krvne slike“.

Srpskim pčelarima danas naruku ide i otkupna cena meda. Do pre tri godine cena bagremovog meda, koji je najtraženiji na evropskom tržištu, bila je svega 1,20 evra. Danas je 2,50 evra, kaže Darko Marinković, generalni direktor firme „Cmana promet“.

– Pre deset godina otkupljivali smo svega od 20 do 30 tona meda, prošle smo otkupili 200, a ove planiramo celih hiljadu tona. Povećanjem otkupa pokrenuli smo tržište i cena je, naravno, skočila. Ipak, u ovom poslu najvažnije je poverenje. Mi moramo da znamo da nam pčelari isporučuju kvalitetan med koji je napravljen po standardima HASAP-a, a oni moraju da budu sigurni da će im sve količine biti plaćene. Niko od naših kooperanata, a imamo ih preko hiljadu od Subotice do Leskovca, ne čeka na novac više od dva do tri dana – navodi Marinković.

Pčelarstvo u Srbiji je daleko od mogućnosti, kažu u firmi „Cmana promet“, navodeći da je mala proizvodnja velikim delom posledica naše navike da med koristimo samo kao lek. Jedan stanovnik Nemačke svake godine u proseku pojede oko šest kilograma meda, a u Srbiji ne više od 300 grama.