Plate na ledu, ali rejting stranaka raste

Politički dramski zaplet – ovim rečima ekonomisti i privrednici opisuju raspravu koja se u prethodnih nekoliko dana povela oko mogućeg povećanja ministarskih i poslaničkih plata. Iz ekonomskog ugla posmatrano – razloga za povišicu nema. Oporavak privrede od 1,5 odsto je simboličan i do kraja godine Srbija neće dostići nivo na kojem je bila pre krize, jer je prošle godine pad ekonomije iznosio 2,8 procenata.

Takođe, fiskalnim pravilima ugrađenim u Zakon o budžetskom sistemu, koji je Skupština usvojila pre mesec dana, vlast je dala „časnu reč” da će smanjiti potrošnju. Deklarativno, državni zvaničnici su u poslednjih nekoliko meseci isticali kako se Srbija okreće novom proinvesticionom modelu rasta, po kome će država više ulagati, a manje trošiti. Jer, stari model rasta po kome smo se „protezali preko gubera” bio je pogrešan i više neće moći da funkcioniše. Takođe, dok u telefonskim pregovorima Međunarodnom monetarnim fondu, obećavaju da ćemo minus u državnoj kasi smanjiti na četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, dok pojedini predstavnici vlasti pišu liste želja koje bi mogle dodatno da prodube jaz između prihoda i rashoda.

Ima i onih privrednika koji smatraju da je čist populizam to što ministri rade za hiljadu evra i da bi tako odgovorne funkcije trebalo da budu i bolje plaćene. Ipak, teško je naći direktora privatnog preduzeća koji je spreman da radnicima poveća zarade na ma kako odgovornim funkcijama se nalazili.

A 48 sati nakon što je Verica Kalanović, ministarka za nacionalni investicioni plan, najavila da postoji osnov za povišicu ministarskih zarada, tačku na raspravu je izgleda stavio predsednik Boris Tadić:

– U krizi koja još traje i koju svaki građanin oseća na svojoj koži svi moramo biti solidarni. Zato dok traje kriza i dok sam ja predsednik, ni ja, ni premijer, ni ministri neće primati veće plate, a mere štednje u svim državnim institucijama biće još rigoroznije. Što se tiče svih drugih zaposlenih građana Srbije potpuno se zalažem da im se plate povećavaju u skladu sa mogućnostima – kazao je Tadić.

Reagovao je premijer Mirko Cvetković, koji je izjavio da ne ne postoji odluka prema kojoj će predsedniku Srbije, članovima vlade i poslanicima od 1. januara sledeće godine biti povećane plate.

Na osnovu dogovora vlade i MMF-a da plate u javnom sektoru od početka sledeće godine treba da budu odmrznute i povećane u januaru i aprilu za oko 3,5 odsto, ministarske i poslaničke plate bile bi povećane za oko 7.000 dinara. Međutim, izgleda da će veće plate važiti samo za zaposlene u državnoj upravi, a ne ministre i poslanike, jer je načelan stav da se političarima na funkcijama ne odmrzavaju plate dok ne prođe ekonomska kriza, objasnio je premijer.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović, sa druge strane, smatra da poslanicima treba povećati plate ukoliko povišice dobiju ostali koji rade u državnoj upravi. Ona napominje da su poslaničke plate zamrznute poslednjih šest godina. Kako objašnjava, svi zaposleni u državnoj upravi sledeće godine imaće pravo na dva povećanja zarada – prvo 3,1 i drugo 2,5 odsto.

A poslanici u parlamentu su se podelili, osim na poziciju i opoziciju, i na one koji su za i protiv povećanja plate.

Milan Knežević, iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća ubeđen je da smo ovih dana bili svedoci političkog dramskog zapleta.

– I oni koji su predlagali povećanje i oni koji su bili protiv toga, u stvari su samo sebi dizali rejting. Neko je hteo da se dodvori javnom sektoru, neko biračima, a svi su hteli da avanzuju pred izbore. Nemoralno je sad pričati o rastu plata dok ova agonija u privredi traje. Nažalost, pred nama je još jedna teška godina – kaže Knežević.

Ekonomista Danijel Cvjetićanin, profesor na „Singidunumu”, ističe kako je reč o dimnoj zavesi koja bi trebalo da skrene pažnju sa ozbiljnijih stvari.

– Iskreno, nemam ništa protiv da ministri imaju veće plate, ali neka se broj ministarstava smanji na šest, sedam najviše – ističe Cvjetićanin.

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište kaže da iako je povećanje ministarskih plata u budžetu beznačajna stavka, pribojava se gde će nas takva politika odvesti.