Apartman koji se posrećio nobelovcu

Sokobanja – Apartman nobelovca Ive Andrića (broj 144) u sokobanjskom hotelu „Moravica“ obeležiće uskoro, u novom ruhu, 50. godišnjicu jedine naše Nobelove nagrade. One koja je proslavljenom književniku, i najpoznatijem i najčešćem gostu Sokobanje, dodeljena 1961. godine. U taj hotel, jedini u to vreme u Sokobanji, Ivo Andrić stigao je prvi put 1971. godine i u njega dolazio neprekidno, najmanje dva puta godišnje, sve do smrti.

Dolazio je i da se oduži Sokobanjčanima koji su ga ovde prvi put ugostili još 1942. godine, kada je ilegalno utekao iz Beograda, bežeći od potere nemačkog Gestapoa. I upravo je tu, po sopstvenom kazivanju, u ilegalnom utočištu, počeo da piše roman „Na Drini ćuprija“, za koji je, 19 godina kasnije, dobio najviše svetsko priznanje.

O novom ruhu i novoj nameni pomenutog apartmana sokobanjskog hotela, koji posluje u sastavu Kazneno-popravnog doma u Sremskoj Mitrovici, „Politiku“ su obavestili inicijatori iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Oni su već dobili podršku od predsednika sokobanjske opštine Dimitrija Lukića i ljudi iz sokobanjske Turističke organizacije, a očekuje se da će se obeležavanju jubileja pridružiti i Ministarstvo kulture. Zorana Vučićević, iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kaže da apartman ubuduće neće moći da se izdaje na korišćenje drugim gostima, kao do sada.

– Zajedno sa holom ispred njega apartman će činiti jedinstven kompleks i sa drugim adekvatnim prostorima u gradu koristiće se za razne kulturne manifestacije, posebno u spomen i čast Andriću – kaže Zorana Vučićević. – Apartman će biti opremljen potpuno autentično u duhu onog vremena. U tom duhu biće i sva oprema i stvari kojima se Andrić tada služio. Biće zgodno mesto za održavanje književnih večeri i drugih kulturnih manifestacija, koje će moći da obogate sokobanjsko kulturno leto. Planirano je da sve bude završeno u toku 2011. godine i da svečano otvaranje preuređenog apartmana bude na sam dan kada je Ivi Andriću dodeljena Nobelova nagrada.

A svima koji u taj apartman budu došli da proslave Andrićevu Nobelovu nagradu, i onima koji ovde budu svraćali i kasnije, kao najiscrpniji vodič o Andrićevom vremenu u Sokobanji služiće knjiga „Sokobanjski spomenar“. Nastala je 1998. godine na anegdotskim kazivanjima ondašnjih savremenika o svim velikanima srpske kulture koji su u 19. i 20. veku dolazili u Sokobanju. A najiscrpnije je kazivanje Sokobanjčana upravo o Andriću.

Prvi put ga je u pomenuti apartman 1971. godine doveo tadašnji pomoćnik republičkog sekretara za kulturu Gvozden Jovanić i predao u ruke tadašnjem dugogodišnjem direktoru hotela „Moravica“ Vasi Dučiću. Između domaćina i gosta razvilo se ubrzo veliko prijateljstvo o kome je Dučić veoma iscrpno i zanimljivo besedio u „Politikinom“ feljtonu „Banjske priče“, 1985. godine. I o tome kako je Dučić Andriću bio vodič po Ozrenu i svim onim mestima koja je Andrić posećivao kao „ilegalac“ 1942. godine.

Komentarisao je tada Andrić (poverljivo) Dučiću i ondašnje kulturne prilike u Srbiji i ispovedao mu se o susretima u Sokobanji sa Aleksandrom Vučom, Mešom Selimovićem, Rodoljubom Čolakovićem, Vasom Čubrilovićem, Dobricom Ćosićem... Pričao je Dučić i kako je Andrić, radoznao a oprezan, tek posle velike fešte, putovao tajno u Kruševac da vidi novootkriveni spomenik Slobodište. I kako se nobelovac mučio dok je sastavljao telegram da poželi uspešan rad Skupštini Udruženja književnika Srbije, očekujući da neće biti uspešan.

A koliko je emotivno bio vezan za apartman u „Moravici“ svedoči i Andrićev telegram Dučiću iz 1972. godine. U njemu piše: „Molim Vas, druže Vaso, rezervišite mi onu sobu gde sam prošle godine boravio i gde sam se lepo odmorio i vrlo dobro i dosta radio. To je ona soba koja ima terasu prema Sokobanji i pogled prema kanjonu Moravice“.

Veliki prijatelj Ive Andrića Vaso Dučić umro je, kakve li slučajnosti, upravo onog jutra kada je u „Politici“ izašao poslednji nastavak feljtona o Sokobanji. Dragoceni sagovornik pisca feljtona pročitao je novine i – umro. Deset godina nakon smrti svog prijatelja nobelovca. A „Politikin“ feljton je 14 godina kasnije preštampan u „Sokobanjskom spomenaru“.

Stojan Todorović

-----------------------------------------------------------

Sokobanjski spomenar

U „Sokobanjskom spomenaru“ zapisano je na prvim stranicama Andrićevo ushićenje Sokobanjom.

„Ja ne znam čega stvarno ima ovde, ali znam da 15 do 20 dana boravka u Sokobanji radim celu godinu u Beogradu kao preporođen. Nemam nikakvih tegoba. Šta li je: vazduh ili ljudi ovi, ili osoblje ’Moravice’, kiselo mleko iz sela Jezera, ili ovi moji lekari... Ne umem da objasnim.

Sokobanja sa Ozrenom bila je i ostala za mene predeo u koji sam često dolazio i nalazio mira i osveženja, nailazio na dobar prijem kod ljudi raznih zanimanja, od seljaka do ugostitelja, lekara i umetnika.

Dani provedeni u ovim krajevima spadaju u bolja i lepša sećanja moga života.”