Lične ispovesti Srba i Albanaca

Kada smo stigli do jednog mesta blizu Peći, zaustavila nas je srpska vojska. Ja sam bila u uniformi, i vozila sam auto. Rekli su mi: „Otvori haubu i gepek”! Normalno je što su tražili da otvorim gepek, ali za haubu sam se iznenadila. Ja sam tu videla volju Božiju, jer pre polaska sam rekla jednoj od devojaka: „Molim te, stavi vode u auto”. Ona je stavila vodu, ali nije dobro zatvorila poklopac. Dok smo tu stigli, voda je isparila i umalo se motor nije zapalio. Policajac mi je viknuo: „Zar ne vidiš da će ti se auto zapaliti! Da li imaš vode”? Odgovorila sam: „Ne, nemam sa sobom”. Uzeo je i stavio malo snega, ali to se nije pretvaralo u dovoljno vode. Dvojica od njih su otišli do reke i napunili su jednu flašu. Stavili su vodu u moj auto. Samo su rekli: „To je naša dužnost”. Nisu me pitali za moju nacionalnu pripadnost.

Ovo je deo anonimnog intervjua, koji je Albanka, monahinja jednog katoličkog samostana, dala aktivistima asocijacije „Kulturanova” iz Novog Sada i „Multimedija centra” iz Prištine, koji su letos razgovarali sa srpskim i albanskim stanovništvom na Kosovu. Trudeći se da prenesu njihove uspomene, poglede na svet i razmišljanja o budućnosti, ove dve nevladine organizacije pripremile su izložbu intervjua i autentičnih fotografija pod nazivom „Pogledi: susret ličnih istorija Srba i Albanaca”, koja je preksinoć otvorena u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

– Naša ideja je bila da nakon više godina stagnacije uspostavimo kulturnu komunikaciju između Srbije i Kosova, i da kroz upoznavanje sa ličnim pričama i ispovestima običnih ljudi damo doprinos dubljem razumevanju međusobne istorije Srba i Albanaca. Uradili smo pedesetak intervjua, a utisak je da su tamo ljudi realniji nego ovde, svesni situacije koja, naravno, nije sjajna, ali koji znaju da moraju biti upućeni jedni na druge – kaže koordinator projekta Milan Vračar.

Na pitanje koju osobinu ističe kod Albanaca, anonimni Srbin odgovara: „Ne mogu da kažem ni da poštujem, ni da mrzim tu osobinu, ali to je ta njihova solidarnost. Ja bih to nazvao drugačije, jednoumlje. To je nešto što istovremeno poštujem i smeta mi. Sad, možda bih ja voleo da su Srbi solidarniji, da se ponašaju mnogo solidarnije nego što se ponašaju trenutno”.

Njegov zemljak, čini se bez dlake na jeziku, ovako vidi kosovsku svakodnevicu: „Ljudi su još uvek podeljeni. Ali u biznisu sarađuju, među poslovnim partnerima niko ne gleda ko je šta, nego gde ima novca. Ima nade da će ovde biti super, ako se lepo organizuješ, možeš dobro i da zaradiš. Sad su regulisali i struju. Problem je još uvek voda, ima je samo par sati dnevno u mom selu. Živeo sam tri godine u centralnoj Srbiji i nije mi ni tamo bilo mnogo bolje. Gore mi psuju majku šiptarsku, a ovde srpsku...”

U poslednjem setu pitanja nalazilo se: „Koju ličnost smatrate idolom?” Koordinator Milan Vračar kaže da je jako malo ljudi u odgovoru navelo neku političku figuru, jer ni jedna ni druga strana „na svoje političare ne gleda kao na neke bogomdane lidere, niti se slažu sa njihovim stavovima”.

Izložba „Pogledi: susret ličnih istorija Srba i Albanaca” biće otvorena u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine do 17. ovog meseca, a 7. decembra se seli u Prištinu. Organizatori su se izvinili što otvaranju nisu prisustvovali autori i partneri sa Kosova, uz objašnjenje da nisu mogli da doputuju u Novi Sad zbog problema sa nepriznavanjem kosovskih dokumenata. Projekat su podržali Evropska kulturna fondacija, Erste fondacija, Fondacija „Hajnrih Bel” za jugoistočnu Evropu, Kosovska fondacija za otvoreno društvo i Fond za otvoreno društvo Srbije.

----------------------------------------------

U planu pozorišni komad

Drugi deo projekta „Kulturanove” i „Multimedija centra” biće stvaranje pozorišnog komada na osnovu prikupljenih razgovora, u kojem će glumci pokušati da prikažu odnose između Albanaca i Srba sa Kosova, njihove sličnosti i razlike. Sa srpske strane tekst drame će raditi Minja Bogavac, a albanske Jeton Neziraj, oboje mladi, ali već afirmisani pisci. Premijera se može očekivati u septembru naredne godine.