Na tankoj liniji

Hau Gelb i njegov bend „Giant Sand” obeležavaju ovih dana dvadeset pet godina rada. Prva ploča „Valley Of Rain” izašla je 1985. godine. Tim povodom britanska diskografska kuća „Fire Records” izdaće ponovo sve njihove albume. Ljubiteljima roka pruža se prilika da se još jednom susretnu sa muzikom koja je himna individualizma, nepristajanja, avanture i slobode. I novi album „Blurry Blue Mountain” nudi istu mogućnost.

Hau Gelb rok muzici pristupa kao pustinjski vrač kome nisu strani pejotl i meskalin. Njegova muzika je kao halucinacija, menja se iz takta u takt. Kao neuhvatljiva magla prekriva unutrašnje prostore slušalaca. Omogućava im neočekivanu avanturu kroz zapamćeno i doživljeno. Princip stalnih estetskih i muzičkih zaokreta obeležio je dobar deo karijere „Giant Sand”. Kantri rok je postajao psihodelični bluz koji je mutirao u odmetnički kantri a ovaj prelazio u epski rok koji bi mogao da svira Nil Jang koji se nagutao halucinogenih pečuraka.

Čini se da su se stvari promenile posle smrti Rajnera Ptačeka i odlaska iz benda Džoja Bernsa i Džona Konvertina koji su osnovali sastav „Calexico”. Muzika je poprimila kontemplativna svojstva, teče sporo i odsutno, svaka nota je zrno peska u peščanom satu koji meri vreme u nekom paralelnom univerzumu. Postala je metafizički bluz koji kao da dolazi iz predela viđenih na slikama Đorđa de Kirika.

Potomci Serena Kjerkegora zamenili su sinove američkih pionira i arizonskih vakerosa koji su nekad svirali u sastavu „Giant Sand”. Poznato je, naime, da Gelb već duže vreme živi na relaciji Arizona–Danska. Takav poredak stvari učinio je da album „Blurry Blue Mountain” postane Gelbov melanholični iskaz o konturama „bolesti na smrt” koja mu se posle pedesetog rođendana ukazala. Uvodna pesma „Fields Of Green”, profinjena meditacija o starenju i vremenu koje neumitno teče, najubedljivija je u tom smislu. Kažu da na koncertima Gelb ovu pesmu posvećuje Viku Česnatu i Marku Linkusu, svojim prijateljima koji su nedavno sami sebi presudili. Sličnog ugođaja su i pesme „Monk’s Mountain” i „Love A Loser”. U ovoj poslednjoj odličan nastup ima Lona Keli, Gelbova zemljakinja iz Tusona. Njen duet sa Gelbom u kantri lamentu „Lucky Star Love” jedan je od vrhunaca ove nesvakidašnje ploče. Baš kao i dekonstruisani bluz „Brand New Swamp Thing”.

Po dobro znanom običaju, Gelb se vratio i jednoj staroj pesmi. Ovog puta to je „Thin Line Man”, koju je prvi put izveo na albumu „Ballad Of Thin Line Man” iz 1986. godine. Stihovi „I’m thin line man/now I just go away” najbolje opisuju svog autora. Hau Gelb je tokom čitave svoje karijere išao tankom linijom koja je razdvajala individualno od kolektivnog, tradicionalno od modernog, odmetničko od pravovernog. Sada je pronašao nit koja razdvaja sanjano od stvarnog. Hrabro korača njome i obznanjuje: „Giant Sand” – to vam je jedno posebno raspoloženje”.