„Tranzicija" za Avganistan

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Obamina vlada i njeni NATO saveznici će do kraja nedelje saopštiti da je u Avganistanu postignut dovoljan napredak da bi do proleća počelo prepuštanje pojedinih delova zemlje lokalnoj vojsci i policiji, znatno ranije nego što će, u julu, početi povlačenje američkih trupa.

Ovo otkriva „Vašington post” pozivajući se na neimenovane američke i evropske funkcionere, upućene u pripreme NATO samita u Lisabonu, na kome će, idućeg petka i subote, glavni posao biti usvajanje novog strateškog koncepta vojnog saveza sa 28 članica.

Samitu će, po prvi put, prisustvovati i jedan šef ruske države: dolazak predsednika Medvedeva na skup lidera zapadne alijanske će, prema najavama, doneti „novo razumevanje” između Rusije, kao neslednice Sovjetskog Saveza, i zapadnog pakta osnovanog prvensteno zato da parira „sovjetskoj pretnji”.

Avganistan, kao prva kopnena operacija NATO u istoriji (njegov prvi rat je bio bombardovanje SR Jugoslavije 1999.), biće druga po važnosti tačka dnevnog reda, s obzirom na činjenicu da su partneri Amerike u tom ratu započetom još 2001, nestrpljivi da tamo ili radikalno smanje svoj angažman, ili se, u odstustvu bilo kakve podrške javnog mnjenja kod kuće za ovaj rat, potpuno povuku.

Ono što će, prema američkom listu, biti obelodanjeno u Lisabonu, to je početak „tranzicije”, što podrazumeva da će povlačenje početi, ali da strane trupe neće odmah otići. Zadati rok za tako nešto je tek 2014, pod uslovom da u međuvremenu sve bude teklo po planu.

U Avganistanu je danas oko 100.000 američkih i 40.000 savezničkih vojnika, iz 50 zemalja, od kojih nisu sve NATO članice, poput bivših jugoslovenenskih republika Makedonije i Crne Gore.

Ovako „elastična” poruka – o istovremenom povlačenju i ostajanju – treba, kako se ovde ocenjuje, da zadovolji sve: da smiri saveznike ali i da talibanima uputi poruku da ne žure da proglase sopstvenu pobedu, jer se rat nastavlja, iako iz Avganistana sve češće stižu vesti o tome da NATO trupe pružaju zaštitu pobunjeničkim vođama prilikom njihovih putovanja u Kabul na, zasad preliminarne, mirovne pregovore sa predstavnicima vlade predsednika Hamida Karzaija.

U Beloj kući će, inače, idućeg meseca početi novo „strateško razmatranje” situacije na avganistanskom frontu, godinu dana pošto je odlučeno da se, slanjem dodatnih 30.000 vojnika, pojača ratni angažman. Kako se najavljuje, general Dejvid Petreus će tom prilikom izvestiti u napretku koji je postignut, i koje se pre svega odnosi na likvidaciju značajnog dela talibanskog vođstva, stabilizaciju prilika na jugu Avganistana, jačanje lokalnih bezbednosnih snaga i pomirenje sa jednim delom pobunjenika.

Drugi međutim vide nešto drugačiju sliku prilika u „grobnici imperija”: da su talibani ojačali i da realnog napretka nema, niti ima uslova da se postigne. Kakvu ćete sliku o ratu dobiti zavisi od toga „za koji se deo slona držite”, navodi „Vašington post” reči jednog funkcionera američkih obaveštajnih službi. Na vojnom terenu ima izvesnih uspeha, ali u drugim oblastima situacija je mnogo komplikovanija, navodi ovaj funkcioner, sasvim sigurno dobro upućen u avganistanske prilike.

Vođama NATO će na skupu u Lisabonu svakom slučaju biti predočena detaljna slika avganistanskog rata – učiniće to lično general Petraus – a samit će doneti „političku odluku” o početku „tranzicije”, dok će njena razrada zavisiti od konkretne situacije na terenu.

Uprkos tome, očigledno je da je zapadni savez, posle devet godina ratovanja, zaključio da mu nema drugog izlaza – nego da počne da traži izlaz.